Izvor: Politika, 19.Dec.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve države protiv Interneta
I zaista za ovaj novi svet, tabloidna diplomatija, kakva nam se prikazuje u ovim depešama, možda i jeste najadekvatnija
Život često „udesi” stvari tako dobro da se ni najveštiji, ni najimaginativniji autor sličnog nikada ne bi dosetio. Sada, upravo u istom trenutku, dve najmoćnije države sveta aktivno su uključene u borbu protiv slobode informacija, iako su njihove ideologije upravo oprečne, i iako obe za sebe tvrde da su demokratske. I u oba slučaja borba se vodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv pojedinaca, ljudi koji su„remetilački” faktor, znači, onih koji se bore za slobodu informacija i protiv tajnovitosti kojom žele da budu okružene vladajuće elite. Naravno, radi se o SAD i Kini i njihovoj tako različitoj, a tako sličnoj, hajki na Džulijana Asanža i Lija Sjaoboa.
„Zločin” Lija za koji je u tamničen na 11 godina u Kini, ismatran, prema kineskim vlastima, „običnim kriminalcem” jeste što je napisao da u Kini ne postoji demokratija i sa nekoliko,,saučesnika” izdao proglas o demokratskom preobražaju Kine. Upravo isto ono što su u sedamdesetim godinama prošlog veka radi li istočnoevropski, pa i naši, disidenti. Lijeva Povelja 08, izdata na dan kada je doneta Međunarodna deklaracija o ljudskim pravima, svesno jepo dražavala čuvenu čehoslovačku Povelju 77. Naravno, i disidenti su tada bili upravu kao što je Liju upravu sada. U isto vreme „demokratski” režim je prinuđen da zabranjuje pristup svojih građana nepodobnim sajtovima na Internetu, dao ne mogućava strane tragače (kao što je Gugl), da u međunarodnim programima za tamnjuje televizijske ekrane kada god se pomenu kineski disidenti.
S druge strane sveta, pojavljuje se Amerika koja je do pre samo mesec dana verovala da su Internet i celokupna sile sija mladih ljudi koji su željni informacija i istine na njenoj strani. Zar nisu protesti na Filipinima i u Iranu organizovani prvi preko mobilnih telefona, drugi preko tvitera? Hilari Klinton, pre manje od godinu dana, u dva govora, u Vašingtonu i Pekingu, podržavala je slobodu Interneta kao način da se „pomognu ljudska prava i o stvari veća javnost i kontrola države od strane njenih građana”. Danas se ti njeni govori čine kao ne kahotimična parodija ili satira. Na sva usta se pričalo o javnom radu vlasti, ali izgleda da se ta javnost odnosi samo na druge, a ne i na sebe.
Naime, pokazalo se, kao i obično, da batina ima dva kraja. Internet batinom Amerikanci su „udarali” nedemokratske režime; sada se ta batina okrenula protivnjih. Oni koji su verovali da im internetski vetar duva u leđa, sada su, odjednom, postali najveći protivnici slobodnog protoka informacija. Asanži,,Vikiliks”izloženi su pravoj lavini zastrašivanja. Nije bilo dovoljno to što se elektronski napadao sam sajt „Vikiliksa” već je došlo i do političkih pritisaka na nezavisne kompanije da se sajt skine (što je konačno ,,Amazon” i učinio), zatim da se onemoguće dobrovoljni novčani prilozi (što su ,,Pejpal” i ,,Viza” i učinili), i konačno, da se Asanž, na najbizarniji način, strpa u zatvor. Treba primetiti da se cela hajka odvija u atmosferi potpune nelegalnosti, jer niko, pa čak ni Stejt department, nije zvanično optužio Asanža za bilo kakvo zlodelo. Kako„Fajnenšeltajms” (svakako ne list levice) razumno piše, veoma je teško uopšte videti šta se, na sudu, Asanžu može prigovoriti. Ako je došlo do krađe tajnih informacija, tu krađu nije organizovao, niti izvršio, Asanž. On je samo informacije učinio dostupnim.
Bizarne optužbe koje dolaze iz Švedske podsećaju na vreme Brežnjeva i Andropova kada se na prigovore o nedostatku demokratije odgovaralo tako što su oni koji bi to rekli, bili lično napadani (već po potrebi) da su ili špijuni, ili su napustili svoju ženu, ili spavali sa sekretaricom. Ne odgovara se na ono što je Asanž obelodanio već se on napada lično.
A ono što je Asanž otkrio pokazuje nam diplomatiju najveće sile koja izgleda kao da je sastavljena od novinara svih tabloida sveta. Veliki broj objavljenih depeša tiče se ličnih mana ili sklonosti različitih diktatora, predsednika, njihovih žena, ministara, ljubavnica, mafijaša, trgovaca oružjem i drugih „privlačnih” ličnosti. Tako u depeši od američkog ambasadora u Argentini Hilari Klinton traži da joj se dostave podaci o gastrointestinalnim tegobama Nestora Kiršnera (koji je u međuvremenu umro od srčanog udara) i o tome da li njegova supruga (sadašnji predsednik Argentine) ide na psihijatrijske terapije. Lični su i zapisi sa Bliskog istoka, Srednje Azije, Francuske i Rusije. Malo gde ima analize, razmišljanja o razlozima date politike, diskusije kulturnih ili strateških interesa date zemlja, a da i ne govorimo o potpunom odsustvu analize rasporeda političkih snaga u parlamentima ili o studijama i deoloških opredeljenja poslanika i glasača. Ne, u diplomatskom svetu, situacija je mnogo jednostavnija: osnovna je stvar koliko koji lider želi da bude plaćen, da li njegova žena ili ljubavnica želi da ima stan u Parizu ili Majamiju, da li uzima reket, pije ili se kocka. Svet se suzio: od ideologija i strategije, postao je džungla u kojoj se političke odluke jednostavno kupuju i prodaju.
Možda sve te depeše Stejt departmenta zaista tačno odražavaju svet u kome živimo i elitu koja nama rukovodi. Sada kada su i deologije i bilo kakve vrednosti nestale, možda se zaista svaka politika, svaka odluka, svodi samo na pitanje čistog ličnog interesa. Tako je sadašnji svet opravdao Staljinov aksiom da „kadrovi rešavaju sve”. Što se baktati sa ulogom ideologije ili parlamenta, kada je lakše pronaći kakve su mane i sklonosti ministra odbrane ili spoljnih poslova? I zaista za ovaj novi svet, tabloidna diplomatija, kakva nam se prikazuje u ovim depešama, možda i jeste najadekvatnija.
Dve države su krenule u napad na najmoćniji i najdecentralizovaniji medij koji je ikada postojao, medij čije je samopostojanje ne kompatibilno sa bilo kakvom kontrolom. One nam pokazuju da se plaše Interneta i slobode koju je on omogućio milionima ljudi. Nasreću, mala je verovatnoća da će pobediti.
gostujućiprofesor, OlSoulskoledž, Oksford
Branko Milanović
objavljeno: 20.12.2010
