Izvor: Politika, 11.Avg.2010, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvanaest žigosanih
U Srbiji se po jedinici vrednosti proizvoda troši od dva do četiri puta više električne energije nego u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, pa i Hrvatskoj. Povećajmo energetsku efikasnost, pa nam neće biti potrebni novi izvori energije
Ukoliko nuklearni lobi nadjača mišljenja ljudi moga opredeljenja opet ćemo kupiti znanje i tehnologiju, verovatno zastarelu, platiti razne provizije, zadužiti se i godinama grcati u dugovima, bez izgleda da se izvučemo iz siromaštva, tehnološke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaostalosti i finansijske zavisnosti. Nuklearne elektrane su bile aktuelno, a još uvek nesavršeno, dostignuće tehnike pre 60 godina. Savremena rešenja nisu nuklearke nego postrojenja za korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE). Za Srbiju bi korišćenje obnovljivih izvora energije, a pre svega biomase kao energenta, trebalo da bude primarni razvojni zadatak.
Srbija je 2003. i 2005. potpisala međunarodne ugovore o priključenju tržištu električne energije zemalja jugoistočne Evrope, odnosno Evropske unije. Tim dokumentima obavezali smo se da ćemo tokom 2006. stvoriti precizan pravni okvir za gazdovanje električnom energijom i korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE). I pored toga, sadašnji set propisa ne omogućava savremeno korišćenje obnovljivih izvora energije. Vlade Srbije od 2005 do 2010. nisu htele da usvoje kompleks pravnih i tehničkih propisa kojima bi se omogućilo korišćenje obnovljivih izvora energije na savremen, ekonomski opravdan i podsticajan način. Krunski dokaz je da se još uvek u Srbiji ne eksploatiše nijedno biogas postrojenje, nijedan vetrogenerator, nijedno ozbiljnije fotovoltaično postrojenje. Koliki je broj malih hidrocentrala snage do 10 MW izgrađenih i uključenih u javnu mrežu u Srbiji tokom poslednjih deset godina?
Šta je učinjeno da se poveća energetska efikasnost? U Srbiji se po jedinici vrednosti proizvoda troši od dva do četiri puta više električne energije nego u susednim zemljama – Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, pa i Hrvatskoj. Naveo sam zemlje koje su pre 15 godina bile na približno istom nivou razvoja kao i Srbija. Nisam pomenuo razvijene zemlje – Italiju, Austriju, Grčku, Dansku, gde bi razlika bila znatno veća. Povećajmo energetsku efikasnost, pa nam možda neće ni biti potrebni novi izvori energije, a kamoli nuklearni.
Zemlje Evropske unije su usvojile cilj da do 2020, u odnosu na 1990. godinu, povećaju energetsku efikasnost za 20 odsto i da će smanjiti ukupnu potrošnju energije takođe za 20 odsto, a da će učešće obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije biti – 20 odsto. Nemačka i Austrija su treći od tih ciljeva već ostvarile. U austrijskim novinama se kao moguće predlaže povećanje učešća obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 50 odsto. Savetnici nemačke vlade kažu da će u 2050. biti moguće da se u Nemačkoj 50 odsto potreba pokrije iz obnovljivih izvora. U toj zemlji su 2009. instalirana fotovoltaična postrojenja (postrojenja koja sunčevu energiju pretvaraju u električnu energiju) ukupne snage koja je ravna snazi tri nuklearke. Pa isključuju svoje nuklearke. U Češkoj je instalirano neverovatnih 411 MW fotovoltaike.
Iz studije američkih naučnika Jakobsona i De Lučija „Jedan plan za 100 odsto obnovljive energije u celom svetu do 2030” proizilazi da bi bilo moguće da se za 20 godina celokupna potrebna energija na zemlji obezbedi iz obnovljivih izvora. Plan predviđa izgradnju 3,8 miliona vetrogeneratora snage 5 MW, 90.000 velikih solarnih postrojenja snage 300 MW, brojna postrojenja za korišćenje geotermalne energije, korišćenje biomase i reverzibilne hidrocentrale. Zahvaljujući tehničkom napretku troškovi proizvedene energije bi opali na 0,055 € (5,5 evrocenta) po kilovat-času. Za ostvarenje ovoga plana potrebna je pre svega politička volja u celome svetu. Ostvarljivo? O tome razmišljaju ljudi preokupirani progresom, a ne o nuklearkama.
U materijalima republičkog ministarstva rudarstva i energetike iz 2005. navodi se da će za ostvarenje mera navedenih u Strategiji razvoja energetike u Srbiji do 2012. u našoj zemlji biti otvoreno 24.000 novih radnih mesta u oblasti OIE. Od toga: 18.000 za projektovanje i proizvodnju novih postrojenja, 4.000 za održavanje novoizgrađenih postrojenja i 2.000 u pratećim delatnostima. Naravno, ničega od toga još nema, a javno mnjenje se navodi na potrebu finansiranja nuklearne elektrane. Ali ko će „napraviti” tih 24.000 stručnjaka? Za svaki posao valjda prvo treba osposobiti bar pet odsto onih koji će potom zaposliti ostalih 95 odsto saradnika. Treba, znači, da imamo 1.200 dobro obrazovanih stručnjaka, pa da oni u podsticajnoj sredini zaposle još 22.800 ljudi. U Srbiji danas možda ima 12 ljudi za koje se može reći da su eksperti za korišćenje obnovljivih izvora energije.
*Član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za korišćenje obnovljivih izvora energije
Miloš Tešić
objavljeno: 12/08/2010
