Izvor: Politika, 11.Jun.2015, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva promila
Vest da će oduzimati automobile pijancima koji upravljaju vozilom plasirana je još jesenas, kada je Srbija bila šokirana čitavom serijom saobraćajnih tragedija. Vlast je tada obećavala hitan postupak, izmene zakona do nove, čini nam se ove 2015. godine, i naravno oštrije mere prema bahatim vozačima. Vest da će vozačima sa dva promila alkohola u krvi biti oduzeto vozilo pozdraviće mnogobrojni građani koji više nemaju nimalo razumevanja za pijance koji upravljajući automobilom sve češće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deluju kao potencijalne ubice.
Dve komisije iz dva ministarstva su tada obećale hitno donošenje novih zakona, ali pola godine kasnije te izmene se, izgleda, krčkaju u glavama onih saobraćajnih eksperata koji su i pisali sve ranije zakone, pa zato i znaju da ih treba hitno menjati. Samo se povremeno u medijima plasira kakve se kazne spremaju za bahate vozače. Ali pravnici ne razumeju kako se to mogu kazniti vozila što su za volan pustila vozače sa promilima u krvi. Jer ideja da se oštrije kazne pijani vozači, ma koliko bila prihvaćena među građanima i imala plemenite motive, morala bi da padne na Ustavnom sudu. Pravnici će objasniti da takva zakonska izmena nije održiva jer je vožnja u pijanom stanju još prekršaj a ne krivično delo. A oduzimanje imovine je zabranjeno, osim ako osoba nije krivično gonjena. I to je taj raskorak između marketinga i zakona, između želje da se ozbiljan društveni problem reši i da se istovremeno stvori pravni problem. I u tom raskoraku nestaju mnoge sjajne ideje, plemenite akcije, jer se izgleda prave samo da bi došle do naslovnih strana novina.
Šta bi se desilo ako neobuzdani vozač prethodno ukrade automobil, pa ga uhvate u pijanom stanju ? Vozilo mu država zapleni, a pravi vlasnik doživi dvostruki infarkt? A kada zaustave pijanog vozača gradskog prevoza? Oduzeće mu autobus? Ta i takva pitanja teško će imati smisleni odgovor, i obični ljudi će umesto ozbiljne rasprave praviti šale o bezbednosti saobraćaja, koja inače postaje sve tragičnija. Da li predložena mera ipak pokazuje koliko su predlagači bespomoćni i neverzirani? Ako već hoće da udare po automobilima, realnija je i praktičnija odredba da se vozilo kao „oruđe izvršenja” privremeno, na pola godine ili godinu dana oduzme ili da mu se skinu tablice. Ili da se novčane kazne upetostruče, jer se pokazalo da građani Srbije najviše boli udarac po sve tanjem džepu. Ne bi zakonodavac onda ušao u pravni lavirint iz kog se ne vidi izlaz, a automobil bez tablica, pa bio on kumov, firmin ili lično vlasništvo, kažnjeniku bi bio svakodnevan opominjući primer, sa svim posledicama, da je uradio nešto mnogo loše.
Ili je sve ovo trik da se stvori iluzija da država nešto radi po tom pitanju. Do sledeće velike i tragične saobraćajne nesreće. Ili nove pravne zavrzlame.
