Izvor: Politika, 25.Jun.2014, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunja izgubljena u prevodu
Prepiska predstavnice OEBS-a i „Politike” o cenzuri medija u Srbiji
Upozorenje predstavnice OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović srpskim vlastima da prestanu sa cenzurom medija navelo je Aleksandra Vučića da u neobično oštrom reagovanju zatraži izvinjenje OEBS-a, koje nikad nije došlo.
Umesto toga, jedan je beogradski tabloid nekoliko nedelja kasnije iskoristio novu izjavu gospođe Mijatović o Komisiji Vlade Srbije za istraživanje ubistava novinara da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokrene kampanju protiv njenog predsednika Verana Matića.
„Politika” je od predstavnice OEBS-a zatražila intervju koji se pretvorio u višednevnu korespondenciju sa gospođom Dunjom Mijatović i njenim saradnikom.
U saopštenju od 27. maja izrazili ste zabrinutost zbog navoda da se u Srbiji blokiraju sadržaji na internetu, ali ste istovremeno sasvim eksplicitno zatražili od vlasti u Srbiji da „to zaustave” i da „prestanu da se mešaju u rad onlajn medija”. Odakle vam informacije da je vlada blokirala sadržaje na internetu?
Ovi citati nisu tačno preneseni iz moje izjave. Nažalost, u izjavi od 27. maja nisam ukazala na ništa novo. Još prošlog decembra ukazivala sam na probleme napada na nekoliko informativnih veb-stranica i nezakonitog uklanjanja istraživačkih članaka sa nekoliko internet medija, kada sam i pozvala državne organe da učine sve što mogu kako bi zaštitili kulturu slobode interneta koja postoji u Srbiji. Vlasti imaju obavezu da osiguraju nesmetani rad medija, da istraže napade na internet stranice i portale, ne smeju se hapsiti ili privoditi na informativne razgovore ljudi zbog onoga što su pisali osim ako njihovo pisanje poziva na nasilje bilo kog oblika. I, naravno, sve u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima i procedurama dopustivim u demokratskom društvu.
Srbija će sledeće godine imati važnu ulogu predsedavanja OEBS-u i ja kao predstavnica za slobodu medija očekujem da ona bude primer ostalima u regionu, a i šire. Ohrabrena sam činjenicom da me je tokom našeg telefonskog razgovora premijer Vučić uverio da je rešavanje ovih pitanja prioritetna stvar i dogovorili smo se da se sastanemo što je pre moguće, kako bismo razmotrili ova i druga pitanja u vezi sa slobodom medija.
Pored toga, smatram da je vaše pitanje pomalo čudno jer su mediji u Srbiji puni informacija o obaranju internet stranica, privođenja ljudi zbog komentara na društvenim mrežama. Na ovo su reagovala i udruženja novinara i institucije koje prate slobodu medija u Srbiji, tako da same činjenice nisu neka tajna. No, moji izvori informacija su razni i poverljivi, kao i izvori novinara.
U mandatu predstavnika OEBS-a za slobodu medija piše da je dužan da blisko sarađuje sa zemljom članicom OEBS-a i da će, u slučaju navoda da se neka zemlja članica ne pridržava principa OEBS-a, predstavnik za slobodu medija zatražiti direktan kontakt sa zemljom članicom kako bi „utvrdio činjenice”. Da li ste zatražili takav kontakt i utvrdili činjenice pre nego što ste izneli optužbu da se vlast u Srbiji „meša u rad onlajn medija”, odnosno da ih blokira? Sa kim ste razgovarali kako biste utvrdili činjenice?
Moj zahtev vlastima Srbije je da oni istraže ove slučajeve i urade sve kako se oni ne bi ponovili. Moja uloga nije da istražujem i dokazujem, to je uloga suda i države, a moja uloga je da upozorim. Što se tiče mojih kontakata, od 2012. sam bila u Srbiji u službenoj poseti i imam odličnu saradnju za vlastima i sa civilnim društvom.
Za vreme mojih poseta sastala sam se sa premijerom Vučićem, ministrima Dačićem i Tasovcem, predsednikom Skupštine, članovima parlamentarnih grupa, sudstva, članovima regulatorne agencije, direktorom RTS-a, novinarima, civilnim društvom. Organizovala sam najveću konferenciju o slobodi medija u Srbiji 2012. koju je otvorio tadašnji ministar kulture.
Proces utvrđivanja činjenica je kompleksan i kao što sam već rekla moji izvori informacija su razni i poverljivi. I ako pročitate moj mandat u celini ja prikupljam i koristim informacije iz svih izvora koji su mi dostupni.
U razgovoru za „Danas” ste pomenuli da ste pomagali Komisiji Vlade Srbije za ubijene novinare i finansijski i politički kao i da ste podržali kampanju o nekažnjivosti zločina nad novinarima. Iz te formulacije proizlazi da ste komisiji pružali još neku finansijsku podršku osim podrške kampanji koja je nagrađena u Kanu. To ste posle demantovali i vi i Veran Matić. Kako vam se potkrala ta nepreciznost u izjavi listu „Danas”?
Ova komisija je jedan od velikih uspeha Srbije, i dokaz da se čak i ovako teški slučajevi mogu rešiti kada postoji politička volja. Samo da podsetim da je komisija osnovana nakon mog sastanka sa tadašnjim zamenikom premijera, a današnjim premijerom Vučićem. Nikako se ne bih složila da se radi o nepreciznosti nego o tome da se moja izjava pokušava pogrešno interpretirati iz meni nejasnih razloga.
Tragično je da se pokušava ugroziti uspešan rad komisije za istraživanje ubistva novinara manipulacijom moje izjave. Mi nismo nikada finansirali, niti je ikada traženo od nas da finansiramo rad komisije, nego smo finansirali kampanju i promovišemo rad komisije kao najbolji primer u regiji OEBS-a.
Komisija je već omogućila da se dođe do podizanja optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije, a kampanja je definitivno podigla svest da je neprihvatljivo da se ne kazne ubice i nalogodavci. Kao što ste pomenuli, kampanja je dobila nagradu na najprestižnijem festivalu za marketing u Kanu. To je najveće priznanje struke i nešto na što bi svi u Srbiji trebalo da budu ponosni.
Kvalitet kampanje je takođe priznao i Evropski parlament jer ju je ovih dana uvrstio u finalni izbor za glavnu nagradu za društveno odgovorne kampanje. Čak i ovi pozitivni primeri u saradnji mog ureda sa Srbijom ili bilo kojom zemljom članicom OEBS-a ni u kom slučaju ne znače da neću reagovati kada dođe do kršenja medijskih sloboda i principa na koje su se zemlje same obavezale. Moj jučerašnji izvještaj stalnom veću OEBS-a u Beču govori sam za sebe o kompleksnosti i izazovima sa kojima se susrećemo u svih 57 zemalja OEBS-a.
Rekli ste da nismo tačno preneli citate iz vašeg saopštenja o cenzuri u Srbiji. Molim vas da mi precizno odgovorite kako biste vi tačno preveli citate koje sam naveo? Ne želim da ostane sumnja da sam vas lažno citirao ili pogrešno preveo.
– Pročitajte citat u celosti, govorim o privođenju i ispitivanju ljudi koji svoje stavove iznose u onlajn medijima ili društvenim mrežama. Njihovo privođenje i ispitivanje vrše službe pod kontrolom vlasti, i oko toga nema dileme. Upravo je zato moje da upozorim vladu kao jedinu odgovornu instancu da preuzme korake kako bi se sprečili ovakvi slučajevi. Nadam da je sada sve jasno, napisala je Dunja Mijatović elektronskim putem.
Kada je „Politika” nastavila da insistira na prevodu saopštenja OEBS-a, elektronsku prepisku je preuzeo saradnik gospođe Mijatović, Frane Maroević. Odgovorio je ovako:
– Mislim da smo odgovorili na sva pitanja i razjasnili nedoumice. Ako želite manipulirati sa citatima izvlačeći ih iz konteksta, to je na vama.
Molim vas da me uputite kako biste vi preveli navode iz vašeg saopštenja koje sam citirao. Gospodin Maroević je potom u odgovoru istakao:
– Nije pitanje prevoda nego selektivne interpretacije. Možete slobodno preformulisati pitanje u skladu sa objašnjenjem konteksta, pa možemo onda i uskladiti odgovor.
Na ljubazan odgovor gospodina Maroevića, usledilo je moje pojašnjenje zbog čega insistiramo na tačnoj formulaciji izjava Dunje Mijatović, uz još nekoliko pitanja:
– Srbija će predsedavati OEBS-u sledeće godine i zato nam je važno da javnost shvati kako funkcioniše OEBS. U naslovu vesti sa vašeg sajta piše „Government online censorship in Serbia worrying trend”. Vi sad kažete da je to nespretno citirano. Da li se prvi put u istoriji dešava da se neko privodi na informativni razgovor zbog postova na „Fejsbuku” ili zbog tvitova? Ako, recimo, tužilac u Mladenovcu zatraži od policije da određenu osobu pozove na informativni razgovor, da li je onda logično iz toga zaključiti da je Vlada Srbije ta koja cenzuriše medije? Da li sam ja pravilno shvatio da u vašem mandatu vi treba da utvrdite činjenično stanje zajedno sa vlastima države članice, kao i sa drugim akterima na javnoj sceni? Ministar Ivan Tasovac tvrdi da mu se niste obratili, a to tvrde i neka novinarska udruženja. Na koji ste vi način proveravali činjenice? Niko, naravno, ne kaže da vi to treba da dokazujete na sudu.
Viši savetnik u OEBS-u Frane Maroević je potom napisao poslednji imejl u ovoj prepisci
Nije uopšte važno da li je ovo prvo u istoriji da se neko privodi zbog pisanja (a nije), to nikada nije prihvatljivo. Privođenje ljudi zbog njihovog pisanja ugrožava njihovu slobodu govora. U skladu sa domaćim i međunarodnim standardima i procedurama ta sloboda se može ograničiti u slučajevima ako to pisanje poziva na nasilje.
Predstavnica za slobodu medija je primetila da je već nekoliko sličnih slučajeva u Srbiji i pošto vlasti imaju obavezu da osiguraju nesmetani rad medija, pozvala ih je da istraže napade na internet stranice i portale. Slično upozorenje je dala u decembru prošle godine (http://www.osce.org/fom/109487) i tada smo upozorili vlasti da treba nešto preduzeti.
Kontakti sa vlastima nisu samo da se utvrde činjenice, nego, kao što to pasus mandata koji citirate kaže, da se nađe način kako bi se problem rešio. Što se tiče prikupljanja informacija, tu je relevantan pasus broj 5 mandata koji govori da predstavnica prikuplja informacije iz svih ’bona fide’ izvora.
Mi smo činjenice ispitali i zaključili da postoje osnove za intervenciju. Koliko sam upoznat, još niko nije osporio činjenice da se bilo šta od toga što smo naveli dogodilo. Stranice su napadnute, oborene, tekstovi sa postala su nestali i ljudi su privedeni na informativne razgovore. Sada je na vlastima da detaljno istraže sve slučajeve.
Kao što ste rekli, Srbija će sledeće godine predsedavati OEBS-om i u tom kontekstu ostale zemlje će očekivati da bude primer drugima – zaključio je Maroević.
Bio je to kraj prepiske između „Politike” i predstavnice OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović, u koju se umešao i savetnik Frane Maroević, koji je na ovo dopisivanje stavio – tačku
Pare OEBS-a, „Bronzani lav“ Sačijev
Kada je predstavnica OEBS-a izjavila da je njena kancelarija nastavila sa finansijskom i političkom podrškom Komisiji za istraživanje ubistva novinara, jedan beogradski tabloid postavio je bombastično pitanje predsedniku Komisije za istraživanje ubistava novinara Veranu Matiću: „Matiću, gde su pare!”.
Konstatacija Dunje Mijatović za „Danas” iznenadila je ne samo Matića, već i ostale članove komisije, koji rade volonterski. Matić je pojasnio da je OEBS finansijski pomogao samo kampanju „Hronika pretnji” agencije Sači&Sači, koja je, upravo usred razbuktavanja te afere, dobila bronzanog lava na najvećem svetskom festivalu kreativnosti. Kampanja je, prema Matićevim rečima, koštala 28.500 evra, a ceo iznos utrošen je na osnovne troškove kampanje, dok je kreativni rad agencije bio pro bono.
Napravljen je spot koji je sinhronizovan na ruski i engleski jezik, zatim kampanja za štampane medije, sajt, kao i promotivni materijal, od stilizovanog simbola komisije do knjige „Hronika pretnji” koja će obuhvatiti pregled pretnji novinarima u celom svetu. Kada se knjiga popuni, biće predata generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, organizacije iz koje je pre dve godine i potekla ideja o borbi protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Matić za „Politiku” dodaje:
Kampanja je realizovana u Srbiji i postala je dostupna svim zemljama članicama OEBS-a preko kancelarije predstavnice za slobodu medija u Beču.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 25/06/2014
