Izvor: B92, 09.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država toleriše nadrilekarstvo
Beograd -- Iako je zabranjeno zakonom, nadrilekara sve više, a posledice osećaju prevareni bolesnici.
Trend vraćanja u devedesete se širi novom poplavom samoobučenih lekara, vidovnjaka, a u poslednje vreme i posrednika pred bogom. Ti ljudi izvode religijske rituale koji navodno pomažu pacijentima. Neki rade polutajno, a neki i javno oglašavaju svoje "magične" usluge po medijima. "Leče" kiselinom, živom, pa čak i nekim otrovima sve - od najtežih oblika raka do side, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a usluge po pravilu naplaćuju po sistemu "daj koliko daš".
Zajedničko im je da od škole jedva da imaju nekoliko razreda i da je posao kojim se bave ilegalan, dakle kažnjiv, ali malo ih je u zatvorima. Malo je i prijava protiv njih, što im omogućava da nadmeno obavljaju svoju "praksu". Tako Jelena Đ. iz jednog banatskog mesta samouvereno kaže: "Ja lečim sinuse, a tajnu leka sam nasledila od oca koji je lečio ljude 30 godina. U spravljanju kapi koriste se trave sa ovog, ali i drugih udaljenih terena." Ona, naravno, odbija da kaže sastav tečnosti koju spravlja i prepisuje u vidu kapi obolelima od sinusa, ali navodi da se nikog ne plaši, da joj "reklama" nije potrebna, jer je dovoljno poznata. I pored toga što ova žena tvrdi da "samo pomaže ljudima" i nema tarifu po kojoj "pomoć" naplaćuje, ona ne odbija novac koji joj pacijenti ostavljaju.
Mnogo ljudi dolazi i u selo K. kod Smedereva. Stoje tamo u „čarobnom" Najdanovom krugu prečnika sedam metara. Navodno, tu je centar lekovitog zračenja. Na obližnjem placu je kasica "za dobrovoljne priloge" koju ovaj Piroćanac kada dođe uredno isprazni. Za goste jednog motela na putu prema Požarevcu obezbeđen je prevoz do ovog mesta. Zarađuju, očigledno, i drugi od ovog kruga. Baš kao i komšije "vidovite B." iz drugog sela u smederevskoj opštini. Ona gleda u budućnost, leči i posreduje u kontaktu sa višim silama. Sastanci se zakazuju danima unapred, pacijenti novac ostavljaju "na dobrovoljnoj bazi", a komšije naplaćuju po 200 dinara za prenoćište njenim gostima. Parking mesto košta 50 dinara.
Zašto bolesni hrle kod nadrilekara čak i kad znaju da je reč o prevari? "Naš narod odlazi kod nadrilekara kada klasična medicina ne može da pomogne, odnosno izleči bolest. Ljudi koji odlaze kod nadrilekara neinformisani su i ne znaju koje bolesti mogu da se izleče, a koje ne mogu. Postoje različite priče o travarima koji leče sve i to se prenosi sa kolena na koleno, a takve priče privlače ljude", objašnjava dr Vladimir Kovčin, načelnik Službe onkologije u KBC „Bežanijska kosa" u Beogradu. On kaže da većina sredstava koje nadrilekari daju ljudima nisu ispitana i ne zna se kako deluju. "Neki preparati su možda i lekoviti, ali oni ne mogu izlečiti bolest, već, u najboljem slučaju, samo poboljšati imunitet. Ali, većina nadrilekara juri profit i na tuđoj nesreći zarađuje novac", ističe dr Kovčin.
Za psihologinju Tijanu Mandić jedan od razloga zašto naš narod posećuje nadrilekare jeste to što svako od nas ima sklonost ka nerealnim očekivanjima: "To je bežanje od surove realnosti, bola, siromaštva i verovanje da će životna situacija ili zdravlje biti bolje. Mnogo se ljudi bavi astrologijom, gleda u pasulj ili karte i oni stvaraju iluziju da problemi mogu na taj način da se reše. Ista stvar se dešava kada je neko bolestan i kada klasična medicina ne može u tom trenutku da mu pomogne. Čovek tada traži pomoć na nekom drugom mestu. To je deo sveopšte manipulacije ljudima".
Nažalost, ta manipulacija može da bude tragična. Ovih dana je republički zdravstveni inspektor za Pirotski okrug Vidojko Janačković izjavio da je protiv Zaharija Mitića (78) iz sela Vranište kraj Pirota podneta krivična prijava zbog nadrilekarstva. Njega je prijavio suprug Marice N. iz Beograda koju je Mitić lečio "čarobnim praškom". Nesrećna žena je plaćajući mu 50 evra dolazila kod njega na tretmane kože dvadesetak puta. Epilog: za 12. avgust u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa u Beogradu njoj je zakazana amputacija noge. Inspekcija je od Mitića oduzela dve sveske u kojima je on pedantno vodio evidenciju o svojim pacijentima. U te sveske upisano je oko 600 ljudi! Sudija Marina Klarić Živković, portparolka Drugog opštinskog suda u Beogradu, kaže za "Blic" da su u ranijem zakonu nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo bila dva odvojena krivična dela za koja je bila propisana stroža kazna.
"Bilo je propisano da ko se neovlašćeno bavi lečenjem i pružanjem medicinske pomoći ili spravljanjem i izdavanjem lekova ili drugih supstanci za lečenje - kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Po starom Zakonu teži oblik dela je bio, ako se time bavio uz novčanu nadoknadu i za to je bila propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, plus novčana kazna. U novom Zakonu, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, oba dela su u članu 245 i propisana kazna je novčana ili do dve godine zatvora. Nije predviđen teži oblik iz koristoljublja, tako da je zakonski svejedno da li je uz novčanu nadoknadu ili bez nje", kaže sudija Klarić Živković.
U MUP-u na pitanje zašto policija ne hapsi nadrilekare kažu da znaju za ovu pojavu, ali policija može da reaguje tek posle prijave građana. A takvih prijava je malo. U policiji misle da će onaj ko je izgubio veru u klasičnu medicinu pa je pomoć zatražio od nadrilekara radije platiti i drugom nadrilekaru, nego što će rizikovati da sredina sazna od koga je pomoć zatražio. Činjenica je da nadrilekari koriste neukost građana, kao i potrebu očajnog čoveka za spasom. Na ovaj način se pokazuje da su gradjani skeptični ne samo prema državi, nego i prema društvu.
