Izvor: Politika, 28.Sep.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država papreno plaća advokate po službenoj dužnosti
Za svaki započeti sat suđenja branilac koga pozove sud ili tužilaštvo inkasira 15.750 dinara, dok sat rada sudije košta 624,28 dinara. – Odbrana je obavezna čak i ako se sudi za krađu kilogram krompira
Isplati se biti branilac po službenoj dužnosti u Srbiji. Iako se za taj posao isplaćuje „samo” pola tarife koju je propisala Advokatska komora Srbije, advokati angažovani na ovaj način kada uđu u sudnicu, čak i ako suđenje traje minut, zarade čak 15.750 dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ako uspeju da „načnu” i drugi sat suđenja, inkasiraju duplo više – 31.500 dinara.
Ovaj iznos, braniocima angažovanim po službenoj dužnosti isplaćuje se sa računa suda, tužilaštva ili Ministarstva unutrašnjih poslova, u zavisnosti od toga ko ih je angažovao. Poređenja radi, sat rada sudije „košta” 624,28 dinara, a zapisničara – 200.
„Politikin” sagovornik, redovni učesnik u sudskim postupcima, kaže da je broj advokata koji se angažuju po službenoj dužnosti, znatno povećan posle 1. oktobra 2013. godine, kada je na snagu stupio izmenjeni Zakonik o krivičnom postupku. Za razliku od starog ZKP-a koji je odbranu po službenoj dužnosti predviđao u pritvorskim predmetima i za dela za koja je zaprećena zatvorska kazna veća od deset godina, prema rečima našeg sagovornika, novi predviđa da advokata moraju da imaju svi oni koji odgovaraju za dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od osam godina.
– U beogradskim osnovnim sudovima, a naročito je to izraženo u Prvom osnovnom sudu, čak 80 odsto od ukupnog broja predmeta čine razbojništva i krađe za koje okrivljeni po zakonu moraju da imaju branioce. Prosto rečeno, kada neko nogom obije tuđi podrum i iz njega odnese kilogram krompira pred sudom će odgovarati za krađu za koju je, po zakonu, obavezna odbrana koja državu skupo košta. Praksa je pokazala da do stupanja na snagu novog ZKP-a u najvećem broju slučajeva ovakvi i slični prestupnici nisu ni imali advokate. I, oni koji su ga imali, sada otkazuju punomoćje uz obrazloženje da nemaju novca da ga plaćaju, pa od suda traže da im postavi branioce po službenoj dužnosti – objašnjava naš sagovornik.
Uočeno je da advokati koji su angažovani po službenoj dužnosti, čast izuzecima, namerno prave troškove.
– Često se dešava da pišu žalbe i dopise samo da bi uvećali svoje troškove. Traže i uvid u spise što iziskuje dodatne troškove, a kada dođu pred sud, očigledno je da se nisu upoznali sa njihovim sadržajem. Sud je dužan da braniocima angažovanim na ovaj način izda rešenje kojim se potvrđuju njihovi troškovi, a potom da ga dostavi tužiocu i braniocima. Ukoliko na njih nema žalbi, a u većini slučajeva je tako, rešenje posle tri dana postaje pravosnažno i izvršno. Pošto je rešenje izvršna isprava, advokat u tom trenutku stiče pravo da tuži državu i u izvršnom postupku naplati troškove – navodi „Politikin” sagovornik.
Ono što, takođe, privlači pažnju jeste činjenica da se braniocima troškovi dolaska na pretres isplaćuju i ukoliko se suđenje odloži zbog nedolaska okrivljenog ili zbog njegovog nedovođenja iz zavodske ustanove. Doduše, u ovakvim slučajevima isplaćuje im se po 8.250 dinara.
Advokati sa kojima smo razgovarali na ovu temu tvrde da nije sve kako na prvi pogled izgleda. Većina njih priznaje da su honorari „astronomski” u odnosu na plate „običnog” sveta, ali i tvrde da svoje troškove naplaćuju sa velikim zakašnjenjem. Najažurnije je sa isplatom, kako kažu, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, takozvani Specijalni sud. Za isplatu troškova pred ovim sudom čeka se oko mesec dana.
– Beogradski Prvi osnovni sud je relativno „redovan” u isplati, dok se na isplate tužilaštva i Višeg suda kasni i po četiri-pet meseci. Problem je i što neke sudije ne donose rešenja o naknadi troškova braniocima i po nekoliko meseci. Kada, napokon, urade rešenja, ona ne predviđaju i kamatu, pa je, u neku ruku, iznos koji treba da nam bude isplaćen – obezvređen. Postoji još jedan problem. Ako advokat duguje porez državi i zatraži da se izvrši naplata od države po osnovu duga za odbrane po službenoj dužnosti – to se uglavnom odbija – tvrdi jedan od advokata.
Prema njegovim rečima, za odbranu po službenoj dužnosti u Beogradu u većini slučajeva angažuju se uvek isti ljudi, njih dvadesetak, što dovodi do stvaranja pogrešne slike o čitavoj profesiji.
