Izvor: Politika, 30.Sep.2012, 15:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država mora da obešteti neisplaćene radnike

Najveći broj predstavki srpskih građana tiče se neisplaćenih zarada posle likvidacije državnih preduzeća, kaže ser Nikolas, za koga je Srbija „intimna duhovna domovina”

Puno zvanično ime predsednika Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu jeste ser Nikolas Dušan Braca Jovanović, ali srdačni i neposredni britanski sudija (67) upotrebljava lakšu i kraću verziju Nikolas Braca, prezime koje je još njegov otac uzeo od svog drugog imena, za umetničke nastupe širom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sveta.

Omiljen u Strazburu među sudijama iz 47 zemalja, poznat kao ubeđeni i strastveni branilac evropske Konvencije za ljudska prava, školovan po anglosaksonskom pravu, ser Nikolas Srbiju oseća kao jednu od svojih „intimnih duhovnih domovina”. Zna se da je vrlo škrt u davanju intervjua, ali je boraveći u zvaničnoj poseti Beogradu napravio izuzetak za „Politiku”.

Da pođemo od srpskog porekla, prilično je neobično za Ujedinjeno Kraljevstvo da jedan „ser” bude po ocu Srbin dok su mu po majčinoj liniji iz porodice Rasel tri generacije preci lordovi?

Moj otac Milan Braca Jovanović rođen je u Novom Sadu, iz kojeg je cela porodica otišla kada je imao šest godina jer je bio čudo od deteta, virtuoz na violini, kao i moj stric koji je svirao klavir. Porodica se odselila u Beč, gde su decu obučavali čuveni profesori klavira i violine. Samo dve godine kasnije otac je kao osmogodišnjak svirao pred carem u Rusiji 1913. na proslavi tristote godišnjice dinastije Romanov. Posle školovanja u Parizu, kao šesnaestogodišnjak je došao u London, gde je do kraja bio profesor i prva violina Londonske filharmonije.

Vi ste „prva violina” u Strazburu u Evropskom sudu za ljudska prava, na mestu predsednika suda za mesec dana Vam ističe mandat. Kako ocenjujete stanje ljudskih prava u Srbiji i da li imate problema sa državom, da li Srbija poštuje presude suda u Strazburu?

Srbija je jedna od mojih duhovnih domovina, i ponosan sam što je baš ovo posebno mesto moja poslednja zvanična poseta na ovoj funkciji. Među predstavkama građana iz Srbije najbrojnije su dve grupe i, kada bi država postupila po njima, Srbija uopšte ne bi loše stajala kada je reč o poštovanju ljudskih prava. Prva se odnosi na likvidaciju državnih preduzeća koja su bankrotirala, a ostala su dužna neisplaćene zarade svojim radnicima. Oni su svoja prava tražili od domaćih sudova, ali kada i posle toga nisu isplaćeni – obratili su se Strazburu. Naš sud je zauzeo stav da država mora da isplati zaostale zarade radnicima čija su preduzeća likvidirana. Reč je o znatnim sumama, a država ih nije isplatila iz ekonomskih razloga, uprkos strazburškoj presudi. Oko četiri hiljade takvih predstavki građana Srbije čeka u ovom trenutku u Strazburu. Srbija će morati da pronađe sredstva da isplati građanima ono što im se duguje i da se tako ispoštuju njihova prava i presuda iz Strazbura.

Drugu veliku grupu predstavki čine neisplaćeni vojni rezervisti?

Naš sud je utvrdio da je postojala neka vrsta diskriminacije i da su nekim rezervistima isplaćene dnevnice, a nekima nisu. Mi u ovom trenutku imamo oko 9.400 slučajeva protiv države Srbije u Strazburu, a na ove dve grupe otpada 70 odsto predstavki. Sud je doneo presudu da se ratne dnevnice isplate rezervistima bez ikakve diskriminacije.

Srbija je najviše zbog ove dve grupe problema na visokom mestu po broju predstavki?

Po broju predstavki je na šestom mestu od 47 zemalja Saveta Evrope, a ako se poredi sa brojem stanovnika – onda su Srbija i Crna Gora na prvom i na drugom mestu. Ali ako bi se problemi ove dve velike grupe rešili, Srbija uopšte ne bi loše stajala u poređenju sa drugim zemljama Evrope.

Rusija, Turska, Rumunija, Italija i Ukrajina su zemlje sa najvećim brojem tužbi protiv države za kršenje ljudskih prava. Reklo bi se da u principu zemlje iz bivšeg komunističkog bloka, koje su još u tranziciji, imaju više pritužbi na svoju državu.

Jurisdikcija suda u Strazburu proteže se na 800 miliona ljudi u 47 zemalja. Koliko je sud doprineo poštovanju konvencije o ljudskim pravima?

Mi nemamo načina da nateramo zemlje da postupe po našim presudama, ali bez obzira na to, one u najvećem broju slučajeva to čine. Jedan od najvećih problema jeste to što imamo oko 40.000 takozvanih ponovljenih, endemskih slučajeva, ali gde države nisu učinile dovoljno da bi ih rešile. U mnogim slučajevima ovo odugovlačenje povezano je sa nedostatkom novca. Mi kao sud prinuđeni smo tada da kažemo kako su se te zemlje obavezale da će poštovati Konvenciju o ljudskim pravima i da novac za obeštećenje građana mora da se pronađe. Država mora da pronađe neki način kompenzacije.

Sasvim drugi problem je sa Velikom Britanijom. London kritikuje Sud u Strazburu zato što smatra da se on meša u britansku demokratiju?

Žalosno je to što mnogi visoki funkcioneri u VB zauzimaju dosta odbojan stav prema sudu. Evroskepticizam raste u vremenima krize, kada ljudi gledaju samo svoje uske interese. Ali London se takođe uhvatio za jednu odluku suda u Strazburu, koja se kosi sa tamošnjim pravom i ne želi da popusti. Radi se o davanju prava glasa britanskim zatvorenicima, za šta se zalaže Strazbur. Tih nekoliko slučajeva postali su katalizatori za antagonistički stav prema sudu.

Ali Velika Britanija mora da se ponosi što je njen sudija među svim ostalima izabran da bude predsednik Evropskog suda za ljudska prava?

Žalosno je što su pojedinci još uvek skeptični prema sudu. Po mom ličnom ubeđenju, Velika Britanija bi morala da u tom pogledu pokaže veću zrelost. Da se povinuje presudi, sviđalo im se to ili ne, jer su se obavezali na poštovanje Konvencije o ljudskim pravima. Presuda Strazbura da se zatvorenicima omogući pravo da glasaju doneta je pre sedam godina, a London se još opire da to pravo obezbedi.

Na poštovanje kojih ljudskih prava je sud po Vašem mišljenju najviše uticao?

Pravo na život, pravo da ne budeš izvrgnut mučenju, pravo na pravično suđenje, pravo na poštovanje privatnosti, pravo na slobodu mišljenja, na poštovanje veroispovesti… Uveren sam da je došlo do ogromnog poboljšanja u najširem domenu poštovanja ljudskih prava. Sud je doprineo da se uspostave znatno viši standardi .

Da li je vaše srpsko poreklo nekad nekome smetalo u Velikoj Britaniji?

„Dejli mejl” je, kada sam izabran za predsednika suda, naglasio činjenicu da mi je otac bio muzičar iz Srbije, kao da se radi o nekom kafanskom zabavljaču. Ali osim sličnih usputnih omalovažavajućih primedbi u nekim od medija, nikada moje srpsko poreklo nije bila prepreka u karijeri.

Osnovali ste fond za stipendiranje mladih muzičara na žičanim instrumentima. I sami ste majstor na violini?

Muzika mi mnogo znači. Cilj fonda je da dovede što više mladih talenata na najbolje škole. Do sada je došlo mnogo sjajnih ljudi iz istočne i centralne Evrope. Sa nestrpljenjem čekam da ovu stipendiju dobije prvi mladi violinista iz Srbije, jer bi to za mene predstavljalo ogromno zadovoljstvo.

Zorana Šuvaković

objavljeno: 30/09/2012

Nastavak na Politika...