Izvor: Blic, 11.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država je izdavače bacila na kolena
Država je izdavače bacila na kolena
Najmanje se bavimo time da li ćemo imati više knjiga i pod kojim uslovima, šta treba da uradi država a šta mi, a ubismo se pričajući da li ćemo nastaviti tradiciju. Država je nedavnim porezima prave privatne izdavače bacila na kolena. Nažalost, kao što ne biramo zemlju rođenja, niti roditelje, tako ne biramo ni izdavačke prilike – rekao je na početku razgovora za 'Blic' Petar Živadinović, čelnik izdavačke kuće 'Paideia' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i predsednik skupštine Poslovnog udruženja knjižara i izdavača Srbije i Crne Gore, komentarišući činjenicu da će se u Beogradu održati dva sajma knjiga od kojih jedan u nazivu ima termin 'milenijumski', a drugi 'međunarodni'.
Govoreći dalje o problemima izdavaštva na ovom prostoru Živadinović kaže da nije bilo poreza i da u istom periodu nije došlo do ekspanzije piraterije, 'Paideia' bi, na primer, umesto sa tridesetak izašla bar sa šezdeset naslova.
'Šteta za izdavače, ali je još veća šteta za kulturu ove zemlje. Što se tiče postojanja dva sajma - pa, svako ko želi da organizuje sajam, neka ga organizuje sa onima koji to žele. Poslovno Udruženje nije uzurpiralo ni ime ni tradiciju. Lično, nikada ne bih želeo da se vezujem za tradiciju devedestih, kada je Udruženje knjižara i izdavača Jugoslavije dalo značajan doprinos prethodnom režimu. To je njihovo, pa ako hoće, neka se time i diče. Ali, pre raspada Jugoslavije postojalo je stvarno udruženje svih izdavača i ta tradicija a, bogami i imovina, pripadaju svima nama.'
A šta je sa izdavačima u PUISICG, ili kako se to žargonski kaže, 'novom' udruženju ?
- Izdavači u tom udruženju, cinično govoreći, manje su loši. A, ako bismo dobronamerno govorili, oni su znatno bolji predstavnici izdavaštva danas u Srbiji i Crnoj Gori, i to po mnogo čemu. Na koji način vi govorite?
- Uvek nastojim da poštujem alternativu. Pomenuli ste da se i dalje radi u nepovoljnim izdavačkim prilikama, kao i ocenu o nepotpunim društvenim reformama. O čemu, zapravo, govorite? - Čini mi se da su mnogi ljudi, čak i na našoj javnoj sceni, poput 'čarobnih' ribica koje, ako ih pogledate odozdo, imaju boju nebeskoga svoda, a kad ih pogledate odozgo boju morskog dna. Nekima je više stalo do negovanja privida, a drugima opstanak zavisi od stvarnih promena. Kao što u društvu u celini nisu sprovedene reforme koje su preduslov razvoja, tako i u izdavaštvu nismo uradili sve ono što je neophodno za preporod knjige. A to je?
- Usvajanje novog Zakona o izdavaštvu, definisanje uslova u prometu knjigom, zakonska zaštita autorskih prava, poboljšavanje ekonomskog položaja izdavača, povoljni dugoročni i kratkoročni krediti za proizvodnju i kupovinu poslovnog prostora…. Ali, i nas su u tome, što bi rekli političari, ometale objektivne okolnosti. Ne smemo zaboraviti da su neke od tih promena neophodan uslov prijema naše zemlje u Savet Evrope. Konkretno?
- Konkretno, sadašnje vlasti ne mogu biti ravnodušne prema divljanju pirata u audiovizuelnoj oblasti. 'Paideia' će predložiti konkretne izmene propisa koje će omogućiti efikasno suzbijanje ovog velikog zla. Pre otprilike godinu dana, kada smo razgovarali, skrenuli ste pažnju na put kojim ne treba ići…
- Rekao sam da ne treba očekivati da će Zapad odrešiti kesu i bezuslovno ponuditi pomoć. Nije bilo dobro na obećanjima graditi strategiju razvoja. Realni pad kupovne moći većine stanovništva je jedan od najvećih problema. Predstoji nam katastrofa, ako se ta tendencija ne zaustavi. Problem nije samo što to može izazvati socijalne nemire, nego što može biti eliminisan i najsigurniji zamajac proizvodnje. Srbija se ne deli na one koji su za Koštunicu i one koji su za Đinđića, nego pre svega na bogate i siromašne. Reforme neće samo odložiti svađe političara, nego i dalje osiromašenje velike većine stanovništva. Bojim se da su bogati još bogatiji (uz povećanje broja članova), a da su siromašni u još lošijem položaju. Kuda to vodi?
- Promeni političke geografije na prevremenim izborima. Traganju za potpuno novom, verovatno petom, kombinacijom (jer treća je već viđena kao G 17 plus, a četvrta kao 'Otpor'). Jedno je sigurno, povratka na staro nema. Prevagu će odneti oni koji budu omogućili takmičenje sposobnosti, o čemu smo govorili i pre godinu dana, jednak pristup izvorima kapitala, stvarno ukidanje privilegija prethodnog, ali i ovog režima, postepen, ali vidan rast standarda, povratak više stotina hiljada mladih, koji su iz zemlje otišli u vreme sankcija, investiranje kapitala dijaspore… Kad smo već kod dijaspore, koja izgleda još uvek nema poverenja da ulaže ovde i koja ostaje širom sveta, kako komentarišete novonastalu situaciju u smislu napada SAD na talibane?
- Protivnik sam svakog nasilja. Nasilje je dozvoljeno samo u legitimnoj samoodbrani, ali nikakva odbrana ne može se pravdati ubijanjem nevinih civila i to sa predumišljajem. Nažalost, tačno je da u muzejima skoro svih naroda zbirke oružja jesu bogatije od zbirki izuma koji služe u miroljubive svrhe. Istorija kao da daje za pravo Hegelu koji tvrdio da je zlo poluga progresa. Dolazi li Umberto Eko? Dovodili ste u Beograd i Šentalinskog, i Besona, i Makina, i druge autore koje ste objavljivali. Koga ćete od inostranih pisaca dovesti na Milenijumski sajam u Beogradu?
- Svakako će doći neki od pisaca čija smo dela objavljivali, ali neka njihova imena ostanu tajna! No, dva naša glavna izdavačka poduhvata jesu 'Rečnik slobodnog zidarstva' Danijela Libua i Sabrana dela Nine Berberove u sedam tomova. Ovih dana je izašao roman Filipa Rota 'Udala sam se za komunistu', a za sajam će izaći 'Životi životinja' Dž. I. Kucija, dvojice od nekoliko kandidata za Nobelovu nagradu za književnost za ovu godinu. A, do sajma ćemo objaviti, pored ostalog i dela Silvije Plat, Luisa Sepulvede, Horhe Luisa Borhesa, Umberta Eka, Josifa Brodskog… I, ono što će sigurno zanimati širu publiku, autobiografiju legendarne ruske balerine Maje Plisecke. Tatjana Njezić
