Izvor: Politika, 19.Okt.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvo dominantnih porodica
Danas su šanse mladih, talentovanih, a nižeg socijalnog porekla, da uđu u krug atraktivnih profesija veoma male
Srbijom danas vlada nekoliko stotina porodica. Onepredstavljaju dominantnu elitu društva s obzirom na to da zauzimaju vrhunske upravljačke pozicije, poseduju nesrazmerno veliku društvenu moć ipod svojom kontrolom imaju strateške društvene resurse. Njihovi potomcise nalaze na velikom broju društvenih pozicija,od onih iole značajnijih pa sve do najviših.Lokalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredine su takođe pod kontrolom uticajnih porodica. Neke od njihpotiču iz komunističke nomenklature, drugi su potomci starih građanskih porodica. Ima, naravno, i onih koji su se sami nekako (najčešće koristeći prijateljske veze ili uz pomoćsiveekonomije, političkom aktivnošću i sl.) dokopali pozicija moći. Jedni potiču iz mirnodopskog,drugi iz ratnog perioda (ratni profiteri iz devedesetih).
Posledica takvog stanja je formiranje sloja novobogataša koji čine tajkuni raznih profila. Poreklo njihove moći i bogatstva treba tražiti u opštoj kriminalizaciji društva iz devedesetih, u odsustvuvolje sistema da se obračuna s kriminalom i posebno skorupcijom i protekcionizmom, u sprezi sa nosiocima političke vlasti. Za raznorazne usluge režimu omogućeno im je da uđu u biznis i da posle petooktobarskih promena (ponekad i uz porez na ekstraprofit) legalizuju svoje na brzinu stečeno bogatstvo. Oviljudi suse, kroz razne vidove privatizacije i pristupe ekonomskim dobrima – preko povlašćenog dobijanja kredita koje je (hiper)inflacija obezvređivala, i uopšte inflatornog novca koji se brzo pretakao u čvrstu valutu, ili naprosto putem pravovremenih informacija o mogućnostima otkupa javne imovine i sl. – dokopalivelikog, nekada društvenog, bogatstva. Oni, preko svoje ekonomske moći (a neretko i političke – u svojstvu lokalnih političkih funkcionera ili finansijera stranaka) kontrolišu privredni život, štiteći svoje privilegovane pozicije povlašćenih ekonomskih subjekata. Među njima nema onih koji su krenuli sa dna i stekli bogatstvo bez institucionalne podrške vladajućih elita.
Pored novobogataša i pripadnici više srednje klase drže pozicije u važnim društvenim institucijama,počev od opštinskih uprava pa sve do univerziteta, medija i institucija kulture.Praktično,struktura društva Srbije se transformiše u zatvorene krugove ,,kastinskog”tipa. Važnipoložaji u određenim segmentima društva se međugeneracijski reprodukuju unutar moćnih i uticajnih porodica. Naprosto, dovoljno je steći više ili visoko obrazovanje i otvorena je prečica za dobijanje veoma cenjenog i uticajnog radnog mesta. Socijalne mreže koje je pre toga izgradila porodica obezbeđuju neophodnu logističku podršku za socijalnu promociju sopstvene dece. Novija istraživanja su pokazala da su danas šanse mladih, talentovanih i sposobnih, a nižeg socijalnog porekla, da uđu u krug atraktivnih profesija veoma male, nekoliko desetina puta manje od šansi onih rođenihu porodicama koje već drže takve pozicije. Postalo je gotovo praviloda deca advokata postaju advokati, deca lekara – lekari, deca univerzitetskih profesora–univerzitetski profesori, deca glumaca ulaze u aktivan život kao glumci, deca umetnika kao umetnici, deca diplomata postaju diplomate a deca privrednih i državnih funkcionera stižu na razne javne funkcije. Autsajderena pola puta zaustavljaju umreženi moćnici.
Ovakvo stanje je rezultat nepostojanja moderne privrede, tržišnih odnosa i zdrave konkurencije. Onog momenta kada glavna obeležja srpske privrede postanu privatno preduzetništvo i inicijativa otvaraće se tržište i polako ali sigurno kanali socijalnog uspona sposobnihi kvalitetnih,bez obzira na njihovo socijalno poreklo. Privatni preduzetnik će, vođen racionalnim interesom za profitom, tražiti ljude sa svežim idejama i ličnim kvalitetima.U međuvremenu će društvena moć porodica imati presudan značaj. Samo od brzine sprovođenja reformi zavisi koliko dugo ćedruštvo Srbije biti zatvoreno društvo polukastinskog tipa. Naše razvojne perspektive će se otvoriti onog momenta kada uticaj porodice na društveno postignuće svoje dece, generalno, počne da slabi. U međuvremenu će se reprodukovati klasno-slojne nejednakosti,akanali uzlaznog napredovanja ostaće zatvoreni za onekoji potiču iz porodica u kojima nije koncentrisana društvena moć, bez obzira na njihove lične kvalitete.
*Profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu
Slobodan Miladinović
objavljeno: 19.10.2011
