Izvor: Blic, 06.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dronjci samopoštovanja
Dronjci samopoštovanja
Đavo nikad nije sam tikve sadio. I zlo nikada ne čini onome ko njega mrzi, već samo rodbini i onima koji ga vole - citirao je Milan Lane Gutović, verovali ili ne, sam sebe u razgovoru za 'Blic'. Naime, reč je o citatu iz njegove nove, buduće predstave koja će, kako sam kaže, biti u njegovoj produkciji izvedena na nekoj od beogradskih scena tokom jeseni. Iziskivalo bi mnogo vremena i prostora pobrojati sve Lanetove uloge i ostvarenja ili pokušaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da u ovom gradu napravi kabare. No ...
Govoreći dalje o budućoj predstavi Gutović navodi da su to sve kratke pričice, ima ih osamdesetak a, i na izvestan način predstavljaće celinu.
'Da li će biti kabare ili ne, nije važno. Ono što je meni važno jeste da to publika voli da gleda. Priče oko formi i žanrova spadaju u teoriju pozorišta a to, uglavnom, ne zanima ni one koji se time bave, a kamo li nas ostale'.
Hoće li to sada biti neko 'Neobično veče'?
- (Smeh) Ma biće neki drugi štos.
Koja je dominantna tema tih osamdesetak priča?
- Ima razno-raznih tema. Ali, svaka od tih priča se završava rečima: Ne znam zašto sam vam ovo ispričao ali možda će nekom trebati. I, naravno, sve je dato u šaljivom kontekstu.
Među izvesnim brojem ljudi vlada mišljenje da ste, kako se to u žargonu kaže, drkadžija ili težak čovek...
- Šta znači to drkadžija?! Ili, šta znači to biti težak čovek? No, dobro, recimo da sam u mnogim domenima stvarno težak ili stvarno drkadžija. Ali, jednostavno neke stvari ne mogu da podnesem.
Koje stvari? Zašto?
- Zato što želim da sačuvam neke dronjke samopoštovanja. I u nastojanju da, kako tako, pokupim pomenute dronjke dozvoljavam sebi taj luksuz da me zovu drkadžija... Jer, hteo bih da mi ostane bar neka mrvica dostojanstva. Previše me ionako valjaju po govnima da bih mogao da im dozvolim baš sve. To je, inače, najskuplje.
U kom smislu?
- U smislu činjenice da je mala pobeda u velikom porazu jako skupa. To je, barem sa moje tačke gledišta, najskuplja stvar.
Da li je to ujedno i razlog zbog koga ste toliko uloga u svojoj karijeri odbili?
- Odbijao sam uloge mahom zato što mi ne odgovaraju ljudi, sastav ili tim u kome to treba da uradim. Problem obično vidim u tom ljudskom horu, a onda lepo procenim da mi je mnogo ‘jeftinije’ da ne radim nego da radim. A što bi to pa bio neki problem? Pozorište može da bude i čovek sam.
Ipak, uleteli ste u predstavu 'Lari Tomson ili tragedija jedne mladosti' kada je vaš kolega Bora Todorović bio sprečen da igra a 'Zvezdara teatar' je trebalo da ide na gostovanje u Grčku. Sada obojica igrate; ko je bolji?
- Ušao sam u tu predstavu zato što je Bora Todorović bio bolestan. Sada igramo i on i ja, kako kada. E sad, koji je bolji, možda nas treba probati...(smeh) Ne znam, nisam se gledao, a i Boru sam imao prilike da gledam samo na traci. Namerio se tu junak na junaka... U svakom slučaju, voleo bih da su to, jednostavno, drugačije predstave. Tako bi bilo bolje i za Boru i za mene.
Imate li neki kredo ili moto kojim se rukovodite?
- Imati kredo u životu to znači da se iz toga mogu čitati svi tvoji postupci i da oni budu logični. Ako uspem da sastavim taj svoj kredo u malo reči onda bi svi ti postupci bili toliko drugima jasni da bi mogli oni meni da objasne šta sam to radio. Međutim, ja nisam ni sebi uspeo da objasnim zbog čega sam radio sve što sam radio, pa verovatno zbog toga i ne mogu sve da sublimiram u jednu rečenicu (smeh). Iskreno govoreći mnoge stvari ostanu nedodirljive i nejasne čak i samom počiniocu, a kamo li nekom drugom. Ima jedna istinita priča o nekom razbojniku koga jure panduri, a koji je krajnje neomiljen ili omražen. Nije tip Robina Huda i slično. I, tako jure njega panduri i šef policije po nekim gudurama, jure ga danima, iscrpljeni su, nateraju ga u tesnac, šef policije upali neku vatru ne bi li ga isterao dimom, ovaj se branio, branio i u jednom trenutku pandur kaže:'Čekajte ljudi, nas je trojica a jurimo jednog čoveka, pa to nije fer '. I skoči u taj tesnac. E sad, ko to može da objasni?! Koliko puta čovek bez ikakve logike samo tako, skoči u neku rupu. Sa druge strane ti pojmovi fer i nefer...Šta je zapravo fer, a šta nefer? Pandur je, recimo, imao priliku da ispadne heroj ali on je jednim potezom sve to srušio jer mu se u momentu učinilo da tri na jednoga nije fer. Pobrko’ ešalončiće i posto’ robijaš dok si pucnuo prstom! A zašto? Zbog čega? I zašto se posle ovoliko godina uvek prvo setimo tog čoveka koji je u trenutku promenio svoj život? Ne setimo se svih onih koji su vredno jurili robijaše. U tom paradoksu ima neke logike, važne za čovečanstvo.
