Izvor: Blic, 13.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drama zabranjene ljubavi
Drama zabranjene ljubavi
Nakon dugogodišnje karijere koreografa pozorišnih mjuzikla ovenčanih brojnim nagradama, Rob Maršal je pre tri godine odlučio da oproba svoje rediteljske veštine u filmskoj verziji 'Čikaga'. Iako je nagrađen 'Oskarom' za najbolji film 2002. godine, Maršal je, u interesantnom obrtu, ostao kratkih rukava u kategoriji najboljeg reditelja (Roman Polanski nagrađen je za 'Pijanistu').
'Memoari jedne gejše', filmska adaptacija planetarno popularnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << romana Artura Goldena, jeste njegov drugi izlet na veliko platno. Iako se poslednjih pet-šest godina ime Robovog mentora, Stivena Spilberga, uglavnom pominjalo kao reditelja zainteresovanog za ekranizaciju 'Gejše', on je odlučio da projekat podrži kao producent, a palicu preda svom mlađem kolegi. 'Posle jedne tako velikodušne ponude, mogao sam samo da kažem ‘da’,' priseća se Maršal.
Posredstvom kuće 'Tak', distributera filma za SCG, 'Blic' je ekskluzivno dobio intervju sa Robom Maršalom. Da li ste i sami bili ljubitelj knjige u vreme kada je prvi put objavljena u SAD?
- Da, oduvek mi se dopadala. Ali sam je ponovo pročitao sve vreme razmišljajući kako da je pretočim na veliki ekran. I tek tada sam shvatio kakav se fascinantan i senzualan svet unutra krije, svet koji treba istražiti. Imao sam pred sobom veliki izazov: neverovatno platno da po njemu slikam emotivnu priču te devojčice. Još kao dete oteta je od kuće i prodata u ropstvo, u gejše, u život bez nade i bez ljubavi, ali je uspela da se odupre tim ograničenjima i na kraju pronađe ljubav. Iako nije bila slobodna da voli, ona to nije prihvatala već je uporno išla napred - taj deo njenog emotivnog putovanja je za mene bio najuzbudljiviji.
Koliko vam je bilo teško da nađete savršenu Sajuri?
- Veoma teško. Tražili smo je po celom svetu. Uloga Sajuri je bila neizmerno zahtevna; trebala mi je glumica koja može da iznese ceo film, da je pri tom veoma talentovana i sa ogromnom emotivnom dubinom, da je lepotica, sjajna igračica, da govori engleski i da može da odigra raspon godina od petnaest do trideset pet. Sreo sam mnoge glumice, i svaka je imala ponešto od toga što smo tražili, ali Ziji Žang je imala ono što nijedna druga nije - sve što sam vam malopre naveo i uz sve to taj neverovatan unutrašnji duh koji sam video u 'Pritajenom tigru'. To je bila moja Sajuri. Kada je ušla u prostoriju, prosto sam znao da je uloga njena, tu više nije bilo pogovora. Glumice poput Ziji rađaju se jednom u generaciji i osećam se veoma srećnim što sam bio deo te priče. U vašoj filmskoj adaptaciji romana ipak ima nekih krupnijih promena.
- Sve je to urađeno s namerom. Bio sam u Kjotu (mestu dešavanja radnje romana) i pri ruci imao vrsne stručnjake za japansku kulturu i tradiciju, ali nisam hteo da film bude neka vrsta dokumentarne verzije o životu jedne gejše. Za mene je to bila bajka, fikcija i od producenata sam tražio umetničku licencu da interpretiram taj novi svet. Bila mi je veoma važna ta dozvola, jer sam znao da neću moći svima da ugodim. Veoma rano sam doneo svesnu odluku da ćemo radnju premestiti iz Kjota u izmišljeni grad Mijako, u zlatno doba gejši. A one su bile supermodeli svoga vremena, modne ikone. Danas je to sasvim druga profesija - sadašnje gejše se trude da očuvaju plamen tradicionalnog japanskog sveta. Ja sam pokušao da ih prikažem malo glamuroznijim, ali sa modernim senzibilitetom, viđenim očima jednog savremenog filmskog umetnika. M. Kovačević
