Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donjecka Republika: estetika jednog imidža
13.06.2014. -
Samo estetski zaokružen, ciljni imidž, deluje privlačno ciljnoj grupi, stoga je i projekat ‘DNR’ (Donjecka Narodna Republika) potrebno za kratko vreme napraviti upravo takvim — da bi se ta tvorevina ispunila sadržajem, tj. ideološki ujednačenim, vojno sposobnim ljudima, kadrim da se odupru banderovcima i preuzmu kontrolu nad Levom obalom Dnjepra i Novorusijom, izlazeći na granice Pridnjestrovske Moldavske Republike (a susret Armije odbrane Jugo-Istoka i oružanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << snaga PMR (Pridnjestrovske Moldavske Republike) na Dnjepru – izgleda vrlo simbolično)
Rusija ne treba da žuri sa aneksijom Leve obale i Novorusije; Dalekoistočna Republika je 20-ih godina nekoliko godina bila graničnom republikom, pre svog ulaska u sastav SSSR. Nepriznata mlada republika je daleko slobodnija u svojim dejstvima nego što je to RF (Ruska Federacija) koja je tu gde jeste – na međunarodnom pravnom polju. Sa aneksijom Krima su požurili: odličan poligon za dejstva u ostalim delovima Ukrajine, pošto je stupio u sastav RF, izgubio je slobodu manevrisanja. Dobrovoljci nazavisnog Krima mogli su pružiti pomoć Donbasu, dok bi nezavisni Krim mogao stati na čelo konfederacije regiona otcepljenih od Ukrajine, ali je ta šansa sada propuštena. Sada se ukazuje i šansa 2. RF ne može izaći na granice PMR, ali DNR može. Oni se uvek mogu priključiti sastavu Rusije; ne treba žuriti.
Prema kakvim primerima treba da se orijentiše DNR da bi postala privlačnim projektom?
— Guljajpolje (ovo znači otprilike: slobodarski život – prim prev.)
— Zaporoška Seč
Oslonac na to da je ta narodna republika, koja se bori za slobodu, za razliku od totalitarnog Kijeva, koji se silom trudi da nametne svoje jednostrano viđenje budućnosti. Nasuprot narodnom krakteru mlade republike postavlja se marionetski, zavisnički karakter Desne obale i Kijeva.
Nezaobilazan je i lični panteon heroja kao protivteža uskom izboru heroja zapadnjaka (Bandera, Šuhevič, može i Petljura – i to bi bilo sve. Sada je tome pridodata i jedna ‘Nebeska sotna (stotina)’) Dmitro Korčinski pavo je rekao u knjizi ‘Rat u masi’: ‘Otadžbina – to nije teritorija, otadžbina – to je zbir podviga.’ Ko bi pristajao panteonu DNR, ko se uklapa u taj format? Mislim da je to Nestor Ivanovič Mahno, drug Artjom (za Donbas kultna ličnost), zaporoški ataman Sirko.
Situacija najbliža ovoj, koja se sada stvara u DNR, su događaji u Iževsku i Votkinsku iz 1919. godine, u toku Iževsko-votkinskog ustanka.
Smrskani su lanci krvavog tlačenja
neprijatelja svog je dotukao narod;
Provrela je hrabra, odvažna rabota:
Oživeo radnik, oživela fabrika.
Podig’o se malj, bajonet, granate,
Podigla ih gnevno osvetnička ruka,
bili to heroji il’samo vojnici,
svi će oni s pesmom hitati u boj!
(Marš Iževika, 1918. god.)
(Iževski ustanak se odigrao 1918. godine, kada su se pobunili radnici fabrike oružja u Iževsku protiv komunista – prim prev.)
Nekoliko zapažanja o medijskom izgledu DNR, koji se trenutno formira putem TV:
— Manje ruskih zastava, više zastava Donbasa (‘Nismo mi separatisti; mi smo svoji na svome’)
— U kadru je manje ženai penzionera, naročito na barikadama
Saundtrak: manje ‘popa’, više marševa i uopšte muzike koja se svira na zvaničnim demonstracijama, po ulicama i trgovima.
Viktor Coj, Ševčuk, anarho-ciklus ‘Mongol Šuudan’, ‘Ljapis Trubeckoj’ (iako su oni, što je najverovatnije od svega, na strani Majdana, ali se njihov pozniji opus odlično uklapa u DNR) optimalno bi povisili brojnost i motivaciju ljudi na ulicama Jugo-Istoka. (Neprevodivo, ali navedene muzičke pojave su pomalo nalik Đorđu Balaševiću kod nas – prim. prev.)
Neki bi rekli – ‘anarhija i mahnovština’. Odgovaram: pod zastavom ‘Jedinstvene Rusije’ teško da biste postigli bilo šta; za žive ljude i konkretna dela potrebna je živa ideologija i simbolika, koja se uklapa u okvir (mesto/vreme događaja) i kontekst (opšta situacija), ne mrtvorođena. Uvek će biti moguće otvoriti odeljenje ‘EdRa’ u Donjecku, iako je bolje ne žuriti sa tim, kao na Krimu, a još je bolje sasvim izbeći, odlučno preispitavši i preoblikujući ovih poslednjih godina formiran pogled na društveni život i ideologiju kao na ‘potmkinovo selo’. Ja sam o tome i ranije pisao.
Nisu danas opasni ukrajinski silnici – armija, NBA. Moguće da je da ima neke motivisanosti u delovanju SBU(Specijalne jedinice Službe državne bezbednosti Ukrajine), ali oni sami ne mogu rešiti ozbiljne zadatke, samo usko određene. Svoju bezubost i dezorijentisanost napadač je već pokazao na Krimu. Lako razoružavaju rezerviste i kod Donjecka. Sada su u Ukrajini dva ozbiljna, perspektivna centra privlačenja — Desni sektor i Armija odbrane Jugo-istoka (Slava Bogu, taj se centar pojavio). Oficijalne strukture moći će se raspadati i razlagati, a najviše borbeno sposobni element će se približiti bilo PS, bilo AOJuV (Desnom sektoru ili Armiji odbrane Jugo-istoka) – pobediće onaj ko bude sposoban da napravi privlačniji imidž, da pruži perspektivu, drugim rečima, horizont mogućnosti i koridor perspektiva – najvažniji su faktor u mobilizaciji dobrovoljaca.
Analogni procesi su se već odigravali u Ukrajini, 1918-1920. godine, kada su se novi centri moći hranili raspadajućom Ruskom Imperatorskom Armijom, i u Hrvatskoj/ Bosni i Hercegovini 1991-1992. kada su na ruševinama Jugoslovenske narodne armije ponikle oružane sile Srba, Hrvata i bosanskih muslimana. I tada su daleko od kadrovskih, već, reklo bi se, profesionalni veterani JNA pokazali visoku bojevu gotovost, a dobrovoljačke formacije (pravde radi, treba reći da je ozbiljni doprinos njihovom formiranju ponela Služba državne bezbednosti iz Beograda; uostalom, situacija sa AOJuV je analogna) mladih, ideologiziranih, državnih ustrojstava sazdanih od strane etničkih grupa Srba, Hrvata i bosanskih muslimana na ruševinama Savezne Republike Bosne i Hercegovine. Simptomatično je što je u Evropi pripajanje Krima otvoreno podržao samo predsednik Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, Milorad Dodik.
Uzgred, banderovci su još 90-ih godina shvatali neizbežnost konflikta dve Ukrajine i svako njihovo učešće u ‘vrućim tačkama’ (Čečenija, Gruzija, PMR) bilo je samo priprema za ‘poslednji i odlučujući’ obračun s ‘moskovitima’. Nije beznačajno ni što u himni UNSO postoji stih: ‘A od Donbasa do Perekopa – Dva dana puta na oklopnom transporteru BTR’.
Još jedan važan momenat – Da bi se neka (novonastala) stvarnost, u ovom slučaju DNR, materijalizovala i učvrstila u javnosti (čitaj: svesti ljudi) potrebno joj je nečije spoljašnje priznanje, tj. de-fakto spoljni kontakti.
Za opstanak DNR, potrebno je da ona u najkraćem roku prestane biti stvar za sebe i da podigne svoj status ‘virtualne države’ na status ‘nepriznate države’. Najeksplicitniji korak u toj situaciji je – uređenje odnosa sa PMR. Tiraspolj, koji se trenutno nalazi u blokadi, i sam je zainteresovan za što skorije razrešenje situacije ‘ni ovde-ni onde’ te će stoga izaći u susret DNR u slučaju i najmanje inicijative od strane ove druge.
Moguće je, RF (Ruska Federacija) za sada ne sankcioniše takva dejstva, ali ako DNR hoće da se očuva, neophodno je da pokaže inicijativu samostalno, ne čekajući, odmah. U interesu je Moskve (čak ako sama Moskva to za sada ne razume) snažna DNR kao satelit. Nemoguće teritorije a-la Južna Osetija, koje je potrebno administrirati i u potpunosti kontrolisati, više joj nisu potrebne; to je suvišni teret za Rusiju. Zato, pozivam aktiviste DNR da oforme i pošalju u Tiraspolj predstavničku delegaciju. Moguće je da će je, za početak, primiti nezvanično, ali to će u svakom slučaju biti važan medijski okidač koji će baciti svetlo na najvažnije, i samim tim započeti legalizaciju DNR na medijskom i društvenom polju.
Bitke se ne vode na ulicama, nego u glavama ljudi – i onaj, koji odigra na kartu mentalne, virtuelne borbe, taj će dobiti i ceo rat.
Autor: Ilja Gorjačev, zatvor Butirka
Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut
Izvor: ilya-goryachev.info/
