Izvor: Politika, 09.Jun.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći građevinari ne mogu da pariraju stranim
U srpskom građevinarstvu trenutno je 75.000 zaposlenih, sa prosečnom zaradom od 300 evra
Ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji u 2013. godinibila je čak za 18 odsto manja nego godinu dana ranije. To govori o hibernaciji srpskog građevinarstva. Do toga je došlo kako zbog postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji, koji je u proceduri da se promeni, tako i zbog nedostatka novih investicija, što je delom produkt navedenog zakona kao zapreke dolasku novih investitora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na srpsko tržište.Ali i niske tražnje stanovništva za stambenim kreditima u uslovima opšteg siromaštva. Važeći Zakon o planiranju i izgradnji dodatno komplikuje proces legalizacije izgrađenih objekata, a to dovodi do porasta broja nelegalnih građevina, kao i do zastoja već započete izgradnje.Tokom prošle godine došlo je i do zastoja u izvođenju radova na autoputu od Pirota ka bugarskoj granici posle povlačenja ,,Alpine”, što je takođe uticalo na izuzetno nizak nivo građevinskih aktivnosti u Srbiji.
Obeshrabruje i vrednost ugovorenih poslova. U 2013. ona je za čitavih 28,9 odsto niža nego godinu dana ranije. To ukazuje da će negativna dinamika bitinastavljenai u prvim mesecima ove godine, štopotvrđuju i podaci za prvo tromesečje prema kojima je vrednost izvedenih radova redukovana za čak 5,1 odsto u odnosu na stanje iz prvog tromesečja 2013, izraženo u stalnim cenama. Izvesnu nadu budi broj izdatih građevinskih dozvola koji je u prva tri meseca ove godine porastao za 4,9 odsto u odnosu na isti vremenski interval prošle. Inajavljene izmene Zakona o planiranju i izgradnji obećavaju da će procedure za dobijanje dozvola za gradnju biti jednostavnije i brže.I drugi faktori dozvoljavaju da se računa na to da će ove godine doći do osetnijeg pozitivnog pomaka, kako u vrednosti izvedenih građevinskih radova, tako i u ugovaranju novih: sklopljeni ugovori u novembru sa kineskim investitorima na izgradnji dela autoputa na Koridoru 11i energetskih kapaciteta u Kostolcu, početak radova na projektu ,,Južni tok”, realizacija ruskog kredita za modernizaciju železničke infrastrukture i kuvajtskog kredita za izgradnju železničke stanice „Prokop”, kao i preuzimanje radova na delu autoputa ka bugarskoj granici od ,,Alpine”.
Na taj način će se pozitivan pomak posebno oslikati i zbog izuzetno niske statističke baze za poređenje u 2013 godini, ali i zbog potreba obnove oštećenih kuća i saobraćajne infrastrukture posle elementarne nepogode koja je zadesila centralne i zapadne delove Srbije.
U srpskom građevinarstvu trenutno je 75.000 zaposlenih, dok je prosečna neto zarada oko 300 evra.
Zbog sankcija tokom devedesetih godina nemoguće je da se dobije posao na inostranom tržištu, dok je domaće ušlo u proces dezinvestiranja i postepenog odliva stručnih kadrova. Postoji i zanemarivanje procesa školovanja zanatskih majstora, potom zastarela tehničko-tehnološka opremljenost, kao i finansijsko iznurivanje. Domaći građevinski izvođači na velikim infrastrukturnim projektima postali su nekonkurentni u odnosu na strane tržišne igrače.
Kada je reč o menadžerskoj osposobljenosti upravljanja većim ili pak složenijim građevinskim poduhvatima, onda nesumnjivo postoji kadar koji bi takve zahvate mogao obaviti. Uglavnom su to stariji stručnjaci koji imaju iskustva ne samo na domaćem nego i na inostranom tržištu (Rusija, Uzbekistan, Irak, Libija, Alžir, Oman...).
Građevinska operativa Srbije raspolaže sa zastarelim tehničko-tehnološkim kapacitetima. Procenjuje se da su kapitalna dobra koja poseduju domaći građevinski izvođači stara od 20 do 25 godina. Naravno, postoje oni koji poseduju novu opremu, no, ona sa većom stopom amortizacije, pa čak i već amortizovana, jestezastupljenija. Rezultat ovakve tehničko-tehnološke osposobljenosti domaće građevinske operative jesu određeni kratkotrajni zastoji u radu, obimnije angažovanje radne snage i, kao kruna svega toga, niska stopa produktivnosti rada.
Jedan od mogućih zaključaka, na osnovu rečenog, jesteda pojedinačno bilo koje preduzeće ne može parirati stranim ,,igračima” u obavljanju složenih građevinskih poduhvata. Jedina opcija je konzorcijum više građevinskih izvođača na čelu sa nekim od jačih građevinskih partnera. Najrealnija mogućnost je da naši građevinski izvođači, i to samo kao konzorcijum, budu nosioci delova posla kompleksnijih građevinskih projekata poput ,,Južnog toka”, Koridora 11, železnice Beograd–Pančevo, železnice Beograd–Bar, ali nikako u celini, upravo zbog navedenih slabosti.
Zbog zastarele tehnologije i nedostatka neophodnog iskustva srpskih graditelja kao najlogičnija se nameće saradnja sa vodećim svetskim kompanijama u realizaciji krupnih infrastrukturnih projekata. Takva saradnja će sigurno imati multiplikativni pozitivan efekat na tržište građevinske industrije,jer će doneti novo znanje, modernu opremu i tehnologiju.
Saradnik Instituta za istraživanja tržišta
Saša Đogović
objavljeno: 09.06.2014.
