Izvor: Politika, 26.Feb.2015, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokumentarac o jugu Srbije
Da smo hteli da prikažemo lepe stvari, bavili bismo se marketingom i snimali reklame. Prikazali smo pravo stanje stvari – kaže Sanja Petrov, jedan od autora filma „Izgubljeni u tranziciji”
Petnaest godina prošlo je od bombardovanja, 14 od izbora demokratske vlasti, 11 od ubistva premijera, a u srpskom društvu i dalje su prisutni korupcija, visoka stopa nezaposlenosti, loša privatizacija i strah od budućnosti.
Ovo su reči iz sumornog trejlera nemačkog dokumentarca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Izgubljeni u tranziciji”, koji je sniman prošle godine u Beogradu i na jugu Srbije, a čija premijera će biti za tri nedelje u Vranju.
Autori filma Nemac Hauke Hojer, novinar lokalnih novina u Drezdenu, fotografi Martin Ferster i Rene Plaul, i novinarka Sanja Petrov, dve nedelje su obilazili Srbiju – Beograd, Vranje, Bosilegrad i Bujanovac. Beležili su, kažu, trenutnu situaciju u Srbiji koja se suočava sa štrajkovima radnika, nedostatkom tolerancije, i raznim klanovima, pokušavajući da nađu odgovor na pitanje da li su ljudi izgubili veru u promene.
Sanja Petrov, koja je radila kao novinar u „Vranjskim”, naglašava da je novinar Hauke Hojer kao turista boravio na jugu Srbije, i iznenađen lošim stanjem, rešio da snimi dokumentarac. Pošto se na pomen Balkana, Nemci uglavnom sete ratova i devedesetih, nameravao je da prikaže život današnje Srbije, pominjući da u nemačkim medijima nije toliko odjeknula poplava u Obrenovcu, koliko neredi na gej paradi...
Za sagovornike u filmu izabrali su Veljka Mitića, člana Obraza i Srpske radikalne strane, potom informatičara koji smatra da ne može da nađe posao samo zato što je Rom i bivši azilant, Bojana Jovanovića, glumca iz vranjskog pozorišta „Bora Stanković”, koje je ruinirano u požaru pre dve i po godine, Nikolu Milosavljevića, LGBT aktivistu. Intervjuisali su i albanskog biznismena iz Bujanovca Nedžada Behljuljija koji je kupio fabriku građevinskog materijala u Vladičinom Hanu pre deset godina, ali je nakon nekoliko dana, zbog protesta tamošnjeg stanovništva jer je kupac Albanac, odluka poništena. Ovaj slučaj završio je na sudu...
– Zaključili smo da su ljudi postali umorni. Svako je rekao kako vidi Srbiju za deset godina. Stariji smatraju da rešenje može da bude u zajedništvu i kompromisu, dok su mladi, na pitanje da li će im članstvo u EU pomoći ili odmoći u daljem životu, uglavnom rekli da školovanje i život žele da nastave negde van Srbije – kaže Sanja Petrov, i dodaje da je u Beogradu bilo drugačijih stavova, sredina je veća i ima više mogućnosti izbora.
Narator u trejleru navodi da je Srbija rob, zarobljen u lancima svoje istorije, pa ekipi filma stižu komentari da u Srbiji ima i lepih stvari i da su mogli i njih da pokažu.
– Da smo hteli da prikažemo lepe stvari, bavili bismo se marketingom i snimali reklame. Snimili smo pravo stanje stvari na jugu Srbije. Ako neko kaže da smo prikazali zemlju u lošem svetlu, mi odgovaramo: jeste ružno, ali dođi da živiš ovde deset dana, pa da vidimo kakva će biti tvoja slika. Ovaj deo Srbije je često zaboravljen od onih koji žive malo severnije od nas – ističe Sanja Petrov.
U Vranju, Bujanovcu, Vladičinom Hanu, Bosilegradu, kako naglašava, jedini posao koji mladi mogu da pronađu jeste onaj u kafiću. Nema razvijenog tržišta. – Postoje dve firme, i oni koji imaju političke veze se zapošljavaju. Ljudi žive od 150 evra. Pošto je reč o multietničkoj sredini, i onda kada postoji šansa za ekonomski boljitak, ljudi ne žele da posluju sa Albancima, ili oni sa Srbima – napominje naša sagovornica, i dodaje da ekipa filma ne pripada nijednoj organizaciji i da su sami finansirali snimanje ovog filma.
M. Sretenović
objavljeno: 26.02.2015.
