Izvor: Politika, 06.Jul.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktori „lek” traže u pisanju
Činjenica je da nisu tako malobrojni spojevi medicine i literature, jer su i u prošlosti mnogi lekari bili pisci, kaže dr Radmila Šehić
Suočavanje sa teškim životnim sudbinama, postavljanje dijagnoza, lečenje komplikovanih bolesti često utiče na raspoloženje lekara pa mnogi traže način kako da se oslobode negativne energije i usmere snagu na to kako najbolje da pomognu svojim pacijentima. Neki doktori uživaju u planinarenju, drugi u slikanju, ima onih koji vole da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vežbaju, a najviše je doktora koji „lek” traže u pisanju.
Jedna od doktorki – pisaca koju pacijenti obožavaju, a koja ne skida osmeh s lica je dr Radmila Šehić, iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Tu radi već 32 godine, a pesme piše nezavisno od vremenskih uslova, prilika, raspoloženja, čak i posle napornog dana jer joj to predstavlja olakšanje. Izdala je već pet zbirki pesama za decu. Kada pregleda pacijente u ambulanti, oni uglavnom napuste ordinaciju ohrabreni i boljeg raspoloženja nego kada su došli i često od njih čuje: „Doktorka, ostanite uvek isti”.
– Tada shvatam da ono što radim ima smisao. Svaka bolest je stanje duha i treba bodriti osobu da bismo našli zajednički put ka kvalitetnom životu. Nisu malobrojni spojevi medicine i literature, jer su i u prošlosti mnogi lekari bili pisci – kaže dr Šehić.
U Hitnu pomoć svakodnevno se slivaju najrazličitije ljudske patnje i tegobe. Njihovi lekari su prvi u kontaktu sa osobama u nevolji. To je kod mnogih probudilo posebne emocije. Možda se tu krije objašnjenje otkud veliki broj članova Udruženja lekara – pisaca „Vidar” su baš lekari iz Hitne pomoći. Neki su romanopisci, neki pripovedači, neki se bave filozofskim pristupom temama, drugi istorijskim dešavanjima, a ima i onih koji pišu aforizme i humoreske ili su pesnici – pojašnjava dr Šehić i dodaje da joj mnogo znači to što je u svemu podržava suprug, koji je „prati” od školskih dana.
Ponosna što je bila među onima koji su pokrenuli formiranje Udruženje lekara – pisaca „Vidar” 2013. godine, dr Šehić kaže da za sada imaju 37 članova, iz raznih gradova Srbije, ali i Australije, Francuske... Povezala ih je ideja da lekari koji se bave literaturom nađu zajedničke teme, a sve kako bi se kultura podigla na viši nivo.
– Imamo članove i izvan Srbije. Nadamo se da ćemo da ostvarimo bogate kontakte i premostimo teritorijalne prepreke otvaranjem novih punktova udruženja i koristeći prednosti tehnologije. U formiranju udruženja učestvovalo je sedam lekara – osnivača, a mesto okupljanja i svih akcija je Ustanova kulture „Palilula”. Reč je o neprofitnoj organizaciji koja ima želju i nadu da se lepa utešna reč i zdravo razmišljanje prenesu budućim generacijama. Nedavno smo gostovali u Nišu na poziv dr Ljiljane Mitrović, kada smo primili i novog člana, darovitog pesnika – hirurga dr Nebojšu Đorđevića – dodala je dr Šehić.
----------------------------------------------------------------
Pisanje nije pravljenje obroka
Radmila Šehić polako piše pesme. Svaku rimu bezbroj puta ponovi ujedno tragajući za pravim izrazom.
– Ne jurim „kvantitet” jer mislim da pisanje nije pravljenje obroka, već nešto što treba da živi za mnoge generacije. Posle treće zbirke pesama, deca iz Osnovne škole „Mića Stojković” iz Umčara sa nastavnicom Snežanom Dabić scenski su ilustrovala moje knjige. Napravili su i časopis „Školsko ogledalce” u kojem postoji rubrika „Rada našeg detinjstva”. I sa đacima OŠ „Duško Radović” sam u kontaktu, pa smo zajedno gostovali u nekim televizijskim emisijama. Prošle godine sam predstavljala pesme u radio emisiji „Dobro jutro, deco” i mislim da sam time napravila korak više ka suštini za kojom tragam – zaključila je dr Šehić.
