Izvor: Politika, 18.Jul.2014, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktorati i plagijati u Rusiji
Dmitrij Medvedev je najavio da će otpočeti žestoku borbu protiv plagijata u Rusiji, ali njegova inicijativa nije naišla na masovnu podršku ruskih zvaničnika
Verujem da je domaća javnost već malo prezasićena tekstovima o doktoratima i plagijatima, ali evo nečega o čemu ovde niko nije pisao. Došao sam, naime, na ideju da istražim širu sliku – kakva je situacija s tim pitanjem u državama koje nisu Srbija.
Nakon kratke pretrage vesti na drugim jezicima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolazi se do zanimljivog zaključka: problemi sa plagijatima u doktorskim disertacijama i kupovinom diploma najčešći su u bivšim socijalističkim državama koje su naglo ušle u kapitalizam. Na prvom mestu – Rusija. Polako, kockice počinju da se uklapaju.
U januaru prošle godine, zamenik ruskog ministra prosvete Igor Fedjukin okupio je grupu akademika koji su analizirali 25 nasumično odabranih doktorata u Rusiji. Svi osim jednog sadržali su preko 50 odsto plagijata. Neki su imali i do 90 odsto neoriginalnog sadržaja.
Prisustvo plagijata u Rusiji posebno je izraženo kod državnih zvaničnika i stranačkih funkcionera, a neki ljudi za to optužuju čak i osobu na vrhu piramide vlasti – Vladimira Putina.
Godine 1997. Putin je odbranio doktorat u Sankt Peterburgu pod nazivom „Strateško planiranje regionalnih resursa tokom formiranja tržišnih odnosa”. Naučnici sa Brukings instituta iz Vašingtona otkrili su 2006. godine da je 16 stranica ovog doktorata potpuno prevedeno sa engleskog, iz studije o menadžmentu koju su napisala dva akademika iz Pitsburga 20 godina ranije. Iz iste studije, prema njihovim rečima, Putin je još iskopirao šest dijagrama i tabela. Nigde nije bio naveden izvor. Celu ovu priču objavio je renomirani „Tajm” magazin.
Putinovi mentori na doktoratu odbacili su sve optužbe o plagijatu, navodeći da su to normalne reference i da je odlično što je Putin koristio i američke autore, a ne samo ruske. Ova priča nije se pojavila na ruskim televizijama – o njoj su pisali samo nezavisni ruski blogeri, a Putinov kabinet je kao strategiju reagovanja izabrao čisto ignorisanje. Ćutali su sve vreme, kao da se ta informacija nikada nigde nije ni pojavila.
Ove optužbe nisu nikada dokazane, ali, u svakom slučaju, to ne smeta Putinu kao državniku. Ankete su pokazale da građani Rusije ne bi nimalo promenili mišljenje o predsedniku, bez obzira na to da li je priča o doktoratu tačna ili ne. Problem je u tome što je njegov slučaj dao zeleno svetlo mnogim ljudima u Rusiji, koji misle: „Ako to radi drugi ili prvi najmoćniji čovek na svetu, mogu i ja.”
Poznati ruski ekonomista i analitičar Konstantin Sonin detaljno je analizirao pojavu plagijata kod političara u Rusiji. On kaže da ova kriza vuče korene još od ulaska Rusije u socijalizam, kada su vrhunski naučnici proterani sa univerziteta, a marksističko-lenjinistička dogma preko noći postala polazna osnova svih naučnih radova. Ceo dvadeseti vek ruska nauka je bila izolovana od sveta i razvijala se kao neka endemska boljševička vrsta, a najveći deo naučnih radova nije bio ništa više od gomile nabacanih termina iz samoupravljanja, koji su i nama ovde dobro poznati.
Nakon prelaska Rusije u kapitalizam, ovi štancovani doktorati postali su nešto kao statusni simbol – kao „roleks”, „bentli” ili jahta. Bio je to način da se novokomponovani bogataši, ponikli na pukoj eksploataciji prirodnih resursa, predstave narodu kao učeni i stručni ljudi koji osim novca poseduju i neke duhovne vrednosti.
Ipak, prošle godine jedan čovek se konačno usprotivio ovom trendu – predsednik vlade Dmitrij Medvedev. On je napre objavio video-snimak na svom blogu u kom je najavio da će otpočeti žestoku kampanju i borbu protiv plagijata u Rusiji. Studentima je poručio da moraju da prestanu da kopiraju radove sa interneta, jer je „taj put slepa ulica”.
Iako je Medvedev najavio da će biti pročešljani svi slojevi društva, bez obzira na funkciju u državi i stranačku pripadnost, njegova inicijativa nije naišla na masovnu podršku ruskih zvaničnika – verovatno zato što je među njima bio veliki broj onih koji ne bi bili presrećni da daju svoje naučne radove na javnu analizu.
To je ukratko analiza stanja u Rusiji u ovom pogledu. Koliko ima paralela i sličnosti sa Srbijom – procenite sami.
Fakultet za medije i komunikacije
Istok Pavlović
objavljeno: 18.07.2014.
