Izvor: B92, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dokazi o Mladiću u septembru"
Beograd -- Rasim Ljajić kaže da će Srbija do polovine septembra pružiti konkretne dokaze o pomaku u potrazi za Mladićem.
"Do polovine septembra pružićemo konkretne dokaze da je napravljen pomak u potragama za Ratkom Mladićem i uveriti Haški tribunal da je Akcioni plan dao rezultate", kaže za Blic predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i dodaje da će to biti dovoljno da se nastave pregovori s Evropskom unijom.
Ljajić nije želeo da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << precizira koji će to dokazi biti, ali je rekao da je važno da je poverenje Brisela i Haga u Beograd vraćeno. "Međutim, Sporazum o stabilizaciji i pridruženju ne može biti zaključen sve dok Mladić ne bude u Hagu, i tu neće biti nikakve diskusije", rekao je Rasim Ljajić, dodavši da će odluka o nastavku pregovora zavisiti isključivo od ocene Karle del Ponte.
Ljajić kaže i da je šef istrage Haškog tužilaštva Patrik Lopez Peres, koji je nedavno boravio u Beogradu, zadovoljan dosadašnjim sprovođenjem Akcionog plana. Ljajić ipak kaže da u narednih mesec dana mora biti učinjen dodatni napor kako bi Tribunalu bili pruženi operativni dokazi koji govore o napretku istraga na lociranju Mladića i daljim namerama. "Na osnovu toga, daćemo i procenu kada bi Mladić mogao da se nađe u Hagu", kaže Ljajić i dodaje da je teško prognozirati hoće li do polovine septembra neko od optuženih biti u Hagu. Na pitanje da li neko iz vlasti pregovara s Mladićem o predaji, Ljajić je odgovorio: "Ne, više niko ne veruje u njegovu predaju."
On kaže da se radi i na hapšenju ostalih haških optuženika, a to su Goran Hadžić, Stojan Župljanin, Zdravko Tolimir i ostali. "Javna je tajna da se Vlastimir Đorđević krije u Rusiji. Niko ne može da bude miran jer se Akcioni plan odnosi na sve haške optuženike, ne samo na Mladića", kaže Ljajić.
Rasim Lajić je rekao i da Karla del Ponte i dalje tvrdi da je Mladić u Srbiji, a navodi da je poslednji put on tražen u Beogradu. "Akcije se sprovode na osnovu informacija kojima raspolažemo i na osnovu informacija koje dobijamo od različitih izvora iz inostranstva", rekao je Ljajić, dodajući da je tu i saradnja sa stranim službama, Haškim tribunalom i službama bezbednosti zemalja regiona. U tim akcijama, prema njegovim rečima, učestvuju policija, Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-bezbednosna agencija.
Ljajić navodi da tim Srbije ima i psihologe i da poseduje psihološke profile, ne samo Mladića i ostalih optuženika, već i njihovih jataka. On kaže da je u Han Pijesku svojevremeno formiran odred za zaštitu Mladića, u kom je bilo oko 130 ljudi. "Kada je Mladić 1997. došao u Srbiju, deo tih ljudi došao je s njim, a onda su se smenjivali. Vremenom, taj broj je bio sve manji. Indikativno je da je Mladić, kada ga niko nije tražio, imao najveći broj telohranitelja. Kada su ga najviše tražili, štitio ga je minimalan broj ljudi, obično dvojica. Pretpostavlja se da sada taj broj nije veći", kaže Ljajić. On kaže da su pomagači uglavnom komunicirali direktno, vrlo retko telefonima, i da je bilo dosta ljudi koji su od skrivanja Mladića pravili biznis i koji su se od toga obogatili. On dodaje i da je mreža finansijskih pomagača u velikoj meri razotkrivena i da su finansijske transakcije prema Mladiću manje-više zaustavljene.
Odgovarajući na pitanje o brojnim nagađanjima o Mladićevom zdravstvenom stanju, Ljajić je rekao da je Mladić bolovao od visokog krvnog pritiska i da se lečio od posledica moždanog udara, a da novih saznanja nema.
