Izvor: Blic, 27.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dođu jedne noći i odvedu te
Dođu jedne noći i odvedu te
Osnivanje novog pozorišta u našim prilikama je veća novost nego li gašenje postojećeg. Krajem prošle nedelje u Novom Sadu je izvedena prva predstava novog pozorišta 'Portal', koje je zajedno sa svojim prijateljima i istomišljenicima osnovao novosadski glumac Radoje Čupić. Ovog poznatog pozorišnog glumca, (najveće uloge do sada je ostvario u Somborskom pozorištu, ali i u 'Budva Grad teatru', potom u SNP-u) pitali smo kako je prešao Rubikon, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno odlučio da osnuje novo pozorište?
- Imam potrebu da se pozorištem bavim stalno. Ne mogu više da zavisim od dobrog, manje dobrog, lošeg ili odličnog rada uprave bilo kog pozorišta. Od mene uopšte ne zavisi da li ću igrati jednu ulogu u sezoni, dve ili nijednu, a ja pozorištem moram da se bavim stalno, tokom cele godine. Drugo, lično sam nezadovoljan pozorištem u celini u ovoj zemlji, a pogotovu u Novom Sadu. Ovaj grad nema čak ni dovoljno pozorišta. Tu je Srpsko narodno koje prozvodi repertoar takav kakav je. Novoj upravi želim sve najbolje, ali SNP je omeđen svojim imenom, onim kakvo pozorište mora da neguje, koje predstave da igra. Onda, naravno, nema prostora za istraživanje, već se ide na to da se zadovolji naslov pozorišta. Gde je tu prostor za vaše pozorište?
- Novi Sad ima četiri stotine hiljada stanovnika, jedno pozorište na srpskom jeziku, jedno na mađarskom, i jedno koje bi želelo da postane pozorište - to je Pozorište mladih. Mi, da tako kažem, potičemo iz potrebe ovog grada da ima više pozorišnih scena, ali i jedan drugačiji pozorišni pogled na svet. Koji ste to 'vi', i kako bi tebalo da izgleda 'to drugačije'?
- 'Portal' je osnovalo deset ljudi. Pored pravnika i tehničkog osoblja, od onih koji ga čine izdvojio bih reditelja Ljuboslava Majeru i dramskog pisca iz Sombora Eugena Kočiša. Ne znam da kažem tačno šta je to i kako bi trebalo da izgleda to drugačije, jer se ono formira tokom vremena. Slobodniji smo od zvaničnog, državnog pozorišta, nema nikakvih ograničenja, niko nam ne sugeriše šta bi trebalo da radimo. Želimo da istražujemo, da probamo neke druge forme i da izvrćemo stvari.
Da li ste odlučili da režirate zato što vam je više dosadilo da slušate reditelje ili je reč o zloupotrebi položaja direktora pozorišta?
- Ovo je moja prva režija i može se tretirati kao klasična zloupotreba položaja, ali se nadam da se to neće nastaviti. Očekujem da će pod kišobran 'Portala' dolaziti mladi ljudi, donositi svoje tekstove, svoje ideje i zamisli, i da ćemo uskoro biti jedno dobro mesto. Ako me pitate da li ću ja povremeno režirati, odgovor je - hoću. To znači da ne želim da se namećem kao reditelj, i dalje hoću da glumim, ali mi je zanimljivo da ponekad i režiram. Šta planirate dalje u 'Portalu'?
- U ovom trenutku najradije bih našao dobar tekst, reditelja, pa neka on radi. Da li će me zvati da igram - ne znam, ali ne znam ni da li ću ja biti slobodan. Znači, naša je ideja da onaj ko radi ima potpunu sobodu i odgovornost. Nemam ništa protiv da reditlj koji bude ovde radio napravi audiciju za podelu, bez obzira na to što su neki sjajni glumci već igrali u našoj predstavi. Da li ste zadovoljni saradnjom s mladim glumcima?
- Zaista smo divno sarađivali. Znao sam šta imam u glavi i šta bi to trebalo da prenesem u konkretnom slučaju. Radeći sa mnogim rediteljima zaokružio sam neku celinu u sebi, u svojoj ideji pozorišta i verujem da se nakupilo dosta toga kvalitetnog što bi moglo da dođe do izražaja. Ali, ono čega sam se plašio jeste sama tehnologija režiranja koja meni fali i što smo nadoknadili međusobnim razumevanjem i saradnjom. Pripadate slavnoj generaciji glumaca Somborskog pozorišta koja je potražila prostor u drugim sredinama. Lako se nameću i mlađi glumci koji dolaze iz Sombora. U čemu je tajna?
- Ja sam prvi iz školovane generacije glumaca koja je došla u Sombor. Proveo sam nekoliko godina usamljen, a oda su došli prvo Biljana Keskenović, potom je Branka Šelić, Saša Torlaković, i tako dalje. Tada smo mi seli i otvoreno razgovarali da li želimo da izađemo iz mraka u kome je tada bilo Sombrosko pozorište. To je ono - izađe premijera, zabeleži se u lokalnim novinama, a pozorište ostaje gde je i bilo. Kao da postoji da bi premijerno odigralo predstavu za lokalne funkcionere i opštinare. Mi smo se tada dogovorili da se moramo maksimalno profesionalno odnositi prema poslu i prema pozorištu uopšte, što je dalo dobre rezultate. Takav pristup poslu se potom zapatio u tom pozorištu. Svi koji su kasnije dolazili, lepili su se za taj lepak, i zato i danas somborski glumci imaju uspeha gde god dođu. Kako je došlo do toga da 'Portal' počne život Harmsovim komadom 'Jelizaveta Bam' i zašto baš taj komad?
- Kada sam ponovo pročitao taj komad, još u vreme Miloševića, učinilo mi se da je pravi momenat za njegovo postavljanje na scenu. Zbog toga sam i napravio jedinu izmenu, umesto dva policajca ovde su policajac i policajka. To je bilo moja asocijacija na bračni par koji je otišao, i ta izmena je ostala bez obzira na poznati razvoj događaja. Međutim, najmanje je tu važna politika. Ovaj komad smo radili zbog procesa koji se odvija u glavi žrtve, o čemu je Harms ostavio mogo materijala. Žrtva nema gde da pobegne i jedino mesto gde može da se sakrije jeste vlastita glava. Zanimljivo u vezi sa ovim komadom još je i to što je on nastao kao neka vrsta Harmsovog bunta protiv tadašnjeg pozorišta u Rusiji. To je zgodna analogija, ali je zgodno i to što je sam Harms završio kao njegova junakinja: došli ljudi jedne noći i odveli ga.
Željko jovanović
.jpg)
