Izvor: Blic, 17.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodirnite antiku
Dodirnite antiku
Jedan od najvećih svetskih muzeja stigao je u Srbiju. Večeras u 19 sati u Narodnom muzeju u Beogradu otvara se izložba kopija antičkih skulptura iz Luvra 'U dodiru sa antikom', oko koje su posredovali Ambasada i Kulturni centar Francuske i naše Ministarstvo kulture i medija. Postavku odlivaka antičkih remek-dela prilagođenu hendikepiranima i slabovidima (ali ne samo njima), za koju je ulaz slobodan, realizovali su stručnjaci iz Luvra uz pomoć naših. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Pomoć na ulazu posetiocima pružaće momci na odsluženju vojnog roka u Narodnom muzeju, unutra ih očekuju slušalice za praćenje izložbe, multimedijalni CD, pa čak i razglednice sa Brajevom azbukom, slikovnice za najmlađe i, naravno, kustosi. Nesvakidašnji događaj u našoj prestonici podstaknut je idejom pariskih muzealaca da umetnost približe onima koji su je doskora samo zamišljali. Posetioci zaista mogu dodirivati skulpture kao što su 'Gladijator Borgeze', 'Miloska Venera', 'Statua Marka Aurelija na konju', 'Laokon', 'Seneka', 'Statua Karla Velikog', korintski kapitel, nimfe... Ali i nekoliko naših originala čiji će odlivci nastaviti itinerer ove izložbe koja u Beograd stiže posle Ankone, Splita i Zagreba, a koju je zapravo sugerisao Dragan Kojadinović videvši je na jednom od svojih ministarskih putovanja. Reč je o tri kopije, poklonu 'Taktilnoj galeriji' Luvra, a to su 'Glava devojke Venere' iz Singidunuma (II vek), 'Stela bankara - nadgrobni spomenik' iz Viminacijuma (III vek) i 'Dečak koji vadi trn', koju je Simeon Roksandić radio 1922. godine u bronzi kao repliku antičkog originala koji je video u Parizu.
Sagovornik 'Blica' je istoričar umetnosti Siril Gujet, zadužen za programe za hendikepirane osobe i mlade pri Muzeju Luvr. Koliko su kopije verne originalima?
- Maksimalno. Na 'Miloskoj Veneri' može čak da se oseti mesto gde se spajaju rame i torzo. Jedino je nemoguće osetiti temperaturu originala - mermera i bronze - budući da su odlivci u gipsu ili sintetičkoj smoli. Ovaj osećaj postigli smo na sledeći način: pored svake skulpture je komad materijala od koga je original.
Kažete da cilj taktilne izložbe nije samo da se umetnost približi hendikepiranima i uopšte gledaocima koji čeznu da je opipaju...
- Koncept izložbe je takav da se ona obogaćuje delima iz muzeja u kome gostuje, u duhu antike koja nam je svima u Evropi zajednička. Naša, evropska, kolevka jeste Mediteran. Pred nama je treća izložba 'Taktilne galerije' Luvra koja postoji već deset godina. Koja je njena tema?
- Tema je pokret u skulpturi. Kako izvodite postavku izložbi?
- U Luvru postoji arhitektonsko odeljenje koje se time bavi i koje vodi računa o hendikepiranim posetiocima. Greške ispravljamo u hodu, jer i sami učimo prilagođavajući se prostoru muzeja u kojima gostujemo. Postavljamo ručnu rampu kojom se može razgledati izložba, zatim vrstu reljefa koja posetiocu pomaže da stopalima oseti kuda treba da se kreće. Neka dela su u originalu visoka da bi se mogla dotaći, zato naš Nacionalni centar za umetnost pravi manje kopije, ili pak pravimo stepenik ispred skulpture, tako da na njega npr. deca mogu da se popnu. Da li ste morali postavku da prilagođavate uslovima Atrijuma Narodnog muzeja u Beogradu?
- Uslovi su slični onima koje smo imali u Zagrebu. Mi, kustosi i konzervatori u Luvru, upravo insistiramo na prilagođavanju različitim ambijentima. Naša rešenja nisu konačna, naprotiv, cilj nam je da ih poboljšamo. Imate li povratnu informaciju od hendikepiranih posetilaca?
- Kako da ne. Sve više ih dolazi na naše izložbe, traže da češće pravimo ovakve postavke zbog čega smišljamo nove teme. Jedna je bila posvećena telu. Milena Marjanović
