Izvor: Politika, 28.Mar.2015, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobro došli dragi gosti

Žilnikovo uranjanje u nabujalu imigrantsku reku u filmu „Destinacija Serbistan”, dokumentarno slovo o Arčibaldu Rajsu, Koči Popoviću, Gvardiolova istraga zločina i Petrovićevo buđenje iz sna...

Neumorni aktivistički dokumentarista, često beskompromisan i uvek svoj Želimir Žilnik, na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma – BFDKF, koji se svečano zatvara večeras u Dvorani Doma sindikata, obradovao je publiku i dubinom i svežinom filma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Destinacija Serbistan” („LogBook Serbistan”).

Ovaj najnoviji Žilnikov dugometražni dokumentarni film (94 minuta) spada u kategoriju pravovremenog filma na goruću temu. Na temu prave poplave imigranata iz afričkih, bliskoistočnih i azijskih zemalja, koja testira društveno pa i političko stanje zemlje koju zadesi. Hteli mi to ili ne, zadesila je i Srbiju. Zemlju, i u geografskom i u metaforičkom smislu, na putu za Evropsku uniju. Zemlju koja ne može ostati imuna na ovaj savremeni evropski fenomen.

 

Iz filma „Destinacija Serbistan” Želimira Žilnika

(Fotodokumentacija festivala)

I kako to obično kod Žilnika biva i u „Destinaciji Serbistan” taj njegov istančani, gotovo instinktivni, osećaj za stvarni život i ljude oko sebe, nadvladava bilo kakvu spektakularnost filmske izvedbe. Nepretenciozno, a izrazito fokusirano na taj mali deo puta od nekoliko hiljada kilometara, koje imigranti bežeći od ratnog haosa i bede prevaljuju u potrazi i za golim opstankom i za boljim životom, Žilnik iz te nabujale imigrantske reke na površinu izvlači nekoliko likova. Prati ih od juga do severa Srbije (do mađarske granice), gradi njihove portrete i pokazuje svu razmeru problema u kojima se nalaze, a koji se šire i na čitav ovaj naš takozvani savremeni svet. Kroz svoje protagoniste iz Gane, Somalije, Sirije i Avganistana Žilnik progovara i o neokolonijalizmu i neoliberalizmu. Ali, i o Srbiji koja dobrodošlicu dragim gostima začinjava i sopstvenim mukama (u raščišćavanju prošlogodišnjih poplavljenih područja, učestvuju i imigranti), ali i birokratskim peripetijama smeštanja u azilantske centre... Izvrstan Žilnikov film koji zaslužuje i bioskopski život.

Život srednjemetražnog dokumentarnog filma „Konstantin Koča Popović” Gorana Markovića određen je unapred činjenicom da je on deo velikog producentskog projekta „Filmskih novosti”, serijala pod nazivom „Titova soba tajni” od 28 epizoda (dokumentarci u trajanju 53 minuta) sa potpisima 24 reditelja i sa ciljem svojevrsne rekonstrukcije političkog ambijenta Titovog doba.

Goran Marković je samo jedan od autora koji su imali tu dragocenu priliku da „kopaju” po bogatom arhivu „Filmskih novosti”, sa pristupom i onim nekada cenzurisanim dokumentarnim materijalima. Opredelivši se za režiju filma o Konstantinu Koči Popoviću, velikom revolucionaru, državniku, legendarnom komandantu Prve proleterske brigade i Titovom generalu, ali i filozofu, nadrealisti, pesniku i intelektualcu francuskog obrazovanja, Marković je iz svog ugla „naslikao” portret čoveka koji je za života postao legenda. Ali, i ostao enigma. Čak i posle ovog Markovićevog vrsno režiranog filma, koji je pre neko veče napunio dvoranu Doma sindikata iako ga je Drugi program RTS-a prikazao tik pred početak festivala...

I dugometražni dokumentarni film „Čujte Srbi!” novosadskog reditelja i autora Gorana Vukčevića nastao je motivisan namenom. I on je već bio prikazan prigodnim povodom – obeležavanje stogodišnjice od Rajsovog dolaska u Srbiju (puna dvorana Narodnog pozorišta u Novom Sadu), ali je i odzivom publike takođe potvrdio da mu je mesto bilo u takmičarskom programu „Dvorište” u kojem se na „martovskom festivalu” prikazuju domaći filmovi.

„Čujte Srbi!” je jedna vrsta hibridnog filma u kojem igrana forma upotpunjuje onu čistu dokumentarističku. Vukčević i kao scenarista i kao reditelj odgovorno pristupa i temi i glavnom junaku – Rodolfu Arčibaldu Rajsu, velikanu svetske kriminalistike, utemeljivaču savremene forenzike i velikom prijatelju Srba u Prvom svetskom ratu. Sa puno predanosti i iskrenosti istražuje ličnost, život i delo Arčibalda Rajsa, od njegove profesure na katedri za kriminalistiku u Lozani, dolaska u Srbiju, ratnih i posleratnih aktivnosti, pa sve do njegovog razočarenja u srpsku elitu i čuvene oporuke koju je ostavio srpskom narodu čije značenje analizira. Iako ne bez mana, Vukčevićev film je prilično složen mozaik Rajsovog života i rada, čije su dragocene „kockice” dali intervjuisani forenzičari, istoričari i sociolozi (17 sagovornika) u dinamičnom dijalogu, a  glumci predvođeni Milanom Prljetom (ujedno je i narator) doprineli stvaranju atmosfere epohe i praćenju Rajsovog ratnog puta zajedno sa srpskom vojskom...

Među filmovima koji su na festivalu zablistali u programu „Dvorište” bez sumnje je i „Restart” Dejana Petrovića, srednjemetražni dokumentarac u kojem autor u priči o čoveku (umetniku) koji je desetak godina uporno odlagao sopstveno buđenje, na vispren način pokreće i temu samoizolacije, pasivnosti, pa i letargije u koju smo svi pomalo upali. Usresredivši se na svog protagonistu – slikara Darka Babića, kojem predstoji period rvanja sa sopstvenim navikama i ograničenjima u toku priprema izložbe i svi izazovi preuzimanja svog života u svoje ruke, Petrović tvori uzbudljiv film koji nagoni i na razmišljanje o spremnosti preuzimanja odgovornosti i spram života i spram ljudi...

Veoma moćan je najnoviji kratkometražni dokumentarni film našeg filmskog klasika Želimira Gvardiola. U filmu pod nazivom „Koreni zla”, mozaičke strukture i krupnog plana i u punoj tradiciji poetike sinema veritea, Gvardiol istražuje korene porodičnog nasilja, odabravši za aktere svog filma „stanovnike” zatvora u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici.

Gvardiol zapravo traga za odgovorom na pitanje odakle u čoveku toliko nekontrolisanog zla prema najbližima, najrođenijima, a odgovore daju osuđenice i osuđenici koji su počinili zločine posle višegodišnjeg psihičkog ili fizičkog maltretiranja od strane najbližih (roditelja, partnera, braće, sestara). Tako Gvardiol stiže i do poente ovog filma koja se zaista da svesti na ono što je u svom blogu napisao Filip Mladenović: „Nismo rođeni u ovom ili onom horoskopskom znaku, već u znaku roditelja”...

-----------------------------------------

Film o Svetislavu Pešiću za kraj

Za večerašnje festivalsko zatvaranje, posle ceremonije dodele nagrada pobedničkim filmovima, programiran je najnoviji dugometražni dokumentarni film Željka Mirkovića „Više od trenera”.

Prema scenariju „Politikinog” urednika i novinara Aleksandra Miletića i Bobana Mitića, a u produkciji „Intermedija netvorka”, kuće koja je proizvela i igrane filmove „Montevideo” i „Bićemo smo prvaci sveta”, Mirković  rasvetljava profesionalnu karijeru ali i lični život košarkaškog trenera Svetislava Pešića, jednog od najuspešnijih evropskih trenera. Film se prikazuje večeras u 20. sati, u velikoj dvorani Doma sindikata.

Dubravka Lakić

objavljeno: 29.03.2015

Nastavak na Politika...

Politika: Pobedili „Destinacija Serbistan” i „Potrošeni”