Izvor: Blic, 14.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro bi bilo da se DOS razdvoji
Dobro bi bilo da se DOS razdvoji
Gotovo je sigurno da se DOS, koji je sada u ustima ovih koji bi voleli da se vrate na vlast, ili bi da i dalje destabilizuju Srbiju i Jugoslaviju, nikada neće pocepati. Mislim da će u skorijoj budućnosti doći do prirodnog razdvajanja DOS-a. To je sasvim normalan proces i bilo bi dobro da se desi što pre - kaže za 'Blic' Slobodan Orlić, savezni sekretar za informisanje i zamenik predsednika Socijaldemokratije, i dodaje: 'Možda bi bilo bolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je DOS na izborima 23. decembra nastupio u nekoliko blokova, da je već tada, pošto je 5. oktobra urađen veliki posao, došlo do prirodnog razdvajanja unutar DOS-a. Ukoliko sada pogledate sliku Skupštine Srbije, možda ćete reći da nisam u pravu, jer DOS ima dvotrećinsku većinu, međutim, stvari koje se sada odvijaju kako se odvijaju, ukazuju na nešto drugo. Da je DOS na izborima 23. decembra nastuio u tri bloka, jedan oko DSS, drugi oko DS i treći blok levog centra. Mislim da bi takav nastup DOS-a tada već omogućio dve stvari - prvo da danas ne bi govorili ovome, a druga je da radikali i SSJ gotovo sigurno ne bi ušli u parlament, a klub SPS bio bi znatno manji. Nadam se da lideri DOS-a razmišljaju na ovaj način i da će naredni izbori, na koje smo se obavezali na saveznom nivou, biti prilika da dođe do tog prirodnog razdvajanja DOS.'
Navodno su Reformisti Vojvodine već nudili obrazovanje socijaldemokratskog bloka, te da je poziv stigao i Socijaldemokratiji.
- Logično je da okosnica formiranja takvog bloka bude najjača partija socijaldemokratske orijentacije u Srbiji. Imajući u vidu raspodelu mandata unutar DOS-a pre izbora, kao i samu strukturu odbora po Srbiji, može se zaključiti da je Socijaldemokratija ta partija. Naravno da mi nismo sujetni i naravno da ćemo prihvatiti svaki predlog koji ide u tom pravcu. Glavni odbor naše stranke još nije odlučivao o takvom nastupu, ali smo odlučivali da saradnju gradimo i jačamo upravo sa strankama socijaldemokratske orijentacije. Jedna od tih stranaka je i ova koju ste spomenuli. Za nedelju dana su izbori u Crnoj Gori, da li će te posle njih ostati bez funkcije saveznog sekretara za informisanje?
- Naravno da niko ne misli o funkciji. To neće biti izbori u pravom smislu te reči, već referendum. Tema koju su nametnule i jedna i druga koalicija u Crnoj Gori jeste opstanak zajedničke države. Očekujem da sve prođe u demokratskoj atmosferi. Kada su u pitanju mediji, prve informacije koje dolaze odozdo, govore da stanje nije dobro i da ne ide u prilog demokratskim procesima. Nemam običaj da komentarišem rad medija ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, ali pozvaću se na analizu Stejt departmenta s početka marta, u kojoj stoji da mediji ne izveštavaju onako kako bi trebalo. To nije dobro. Mi ćemo u Srbiji prihvatiti svaku odluku koju donesu građani Crne Gore, naravno, ako je ona demokratski izraz volje većine građana. Po informacijama koje imamo, odnos snaga je pola-pola. Iz nekoliko raloga mislili smo da je dobro da zajednička država opstane, ali tu ne mislim na Jugoslaviju u formi u kojoj postoji. Lično sam i protiv ovakvog imena i himne i Ustava. Sve to mora da se menja.
Lično sam očekivao da će odlaskom Slobodana Miloševića, splasnuti taj odnos prema odvojenosti Srbije i Crne Gore. Međutim, desilo se sasvim obrnuto. Njegovim odlaskom pojačana je ta, da kažem separatističke aktivnost i lično mi je nejasno zašto je jedna platforma o redefinisanju odnosa između Srbije i Crne Gore važila u pregovorima sa Goricom Gajević i Vojislavom Šešeljem, a kada je došla druga vlast, ta platforma više ne važi, nego se zasniva na potpunoj nezavisnosti.
SNP je protiv izručenja građana i najavila je da neće podržati zakon o saradnji sa Hagom...
- Nemamo mi tu problem sa SNP. Videćete da je većina stranaka u DOS protiv toga da se Milošević isporuči Hagu. Treba sarađivati sa Tribunalom, jer je to sud UN, ali postavlja se principijelno pitanje kako to da niko od političkih lidera ni Muslimana, ni Hrvata, pa ni Albanaca nije optužen za ratne zločine. To stvara negativnu atmosferu kod građana Srbije po pitanju izručivanja naših građana Hagu. Smatram da bi uz punu saradnju sa sudijama Haškog tribunala istragu trebalo sprovoditi u Srbiji. Bez ikakve namere da Miloševića poredim sa fašistima iz Drugog svetskog rata, podsetiću vas da je suđenje njima bilo organizovano u Nirnbergu, a ne u Vašingftonu ili u Moskvi. S druge strane, ukoliko se utvrdi da je pojedinac kriv, u ovom slučaju Slobodan Milošević, pošto sam i lično bio njegova žrtva i video kako izgledaju njegovi zatvori, mislim da bi služenje kazne u apartmanima Haškog tribunala za Slobodana Miloševića bila nagrada u odnosu na zatvore kakvi se danas nalaze u Srbiji, a u kakve je on smeštao svoje političke neistomišljenike. Da li bi se pritisak iz Haga smanjio pokretanjem domaće istrage o ratnim zločinima?
- Verujem da bi. Mislim da to i treba da bude nadležnost naših organa, ali ako jedan sud poseduje dokaze o tome da su građani Jugoslavije činili ratne zločine, mislim da bi bilo krajnje fer i pošteno da taj sud sa tom dokumentacijom upozna i naš sud. Rekli ste da nemate običaj da komentarišete rad medija, ali s obzirom na to da ste sekretar za informisanje, reite šta mislite o medijima u Srbiji posle 5. oktobra.
- To što sam sekretar za informisanje znači da sam na usluzi novinarima i na taj način želim da pokažem šta sekretar treba da radi. Ne ono što su radili bivši ministri informisanja. Oni su bili sve, samo ne u službi novinara. Oni su služili za progone novinara. Na žalost mnogi vreme takvog ministrovanja nisu preživeli. Obeležili smo dve godine od tragičnog ubistva Slavka Ćuruvije, čoveka koji u najmanju ruku predstavlja simbol otpora bezumlju. Taj događaj bi neki u Srbiji vrlo rado da zaborave, ali mi im to ne smemo dozvoliti. Za nas ne treba da bude dileme. Sporazuma između zločina i pravde nema. Licu pravde moraju da budu privedeni svi. I oni koji su vodili medijsku hajku i pripremali teren za njegovo ubistvo i oni koji su izvršili ubistvo i oni koji su to naredili. Njihova imena moraju uskoro biti poznata i svi oni moraju se naći iza rešetaka, tamo gde se danas nalazi kreator naše nesreće u poslednjih 10 godina. I neka se tu onda pitaju da li su, ubijajući Slavka Ćuruviju svoj zadatak ispunili.
Onako kako rade mediji danas u Srbiji, odgovor je da nisu. Oni koji su nastavili i posle ubistva i Zakona o javnom informisanju, plašeći se za svoj i živote svojih porodica, ali su ostali na tragu istine i profesije, učinili su to da 5. oktobar i jutro 6. oktobra sačekamo spremni. Ti ljudi koji su spasili čast i ugled novinarstva u Srbiji, omogućili su da iz te klice nekog novog novinarstva, za dve ili tri godine imam o potpuno uređeno stanje u medijima. Mislim da će oni biti hrabri da prežive vreme pred nama i pomognu onima koji su u proteklih 10 godina zalutali. Neki su bili zavedeni jednom politikom, a neki ušli svesno u sve to. Za njih više u novinarstvu ne bi trebalo da bude mesta.
Nažalost, nije tako, zato što su ljudi koji su kreirali tu medijsku mapu, ne po profesionalnom, već po kriteruijumu jedne političke partije i jednog čoveka, a to su i gospodin Komrakov i Tanja Lenard i Milanović i Spomenka Jović i Željko Avramović... da ne nabrajam sve, oni su i dan danas na platnom spisku RTS. Postoje informacije da će novi Upravni odbor, koji je vanstranački, i to rešiti. I ovom prilikom apelujem, da ako to nisu uradili, a nisu, jednostavno ljudima koji ne dolaze po pet dana na posao, a ovi ne dolaze pet meseci, uruče otkaze. To nema veze sa revanšizmom, čak ni sa profesijom. Ima veze sa Zakonom o radnim odnosima, ako ne mogu da nađu drugu formu. M. R. Petrović
