Izvor: Blic, 22.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri smo u proizvodnji haosa
Dobri smo u proizvodnji haosa
Od svih ‘naj’, koje bi mi mogli pripisati iz ovih ili onih namera, priznajem samo da sam najstariji pozorišni reditelj u voznom stanju. Bolje rečeno najstariji model u voznom stanju. Nemojte se smejati, imaju old tajmeri svoju cenu - rekao je kroz osmeh Dejan Mijač komentarišući činjenicu da ga ne retko zovu najmlađim jugoslovenskim rediteljem.
U čast ovog istaknutog stvaraoca treće sedmice marta meseca održaće se svojevrstan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << festival koji će obuhvatiti šest njegovih predstava među kojima i 'Čudo u Šarganu', 'Leda', 'Mera za meru', 'Ravangrad'. Upravo okončava dogovore oko režije Čehovljevog komada 'Tri sestre' u 'Ateljeu 212', a kako se proneo glas po (pozorišnoj) čaršiji Šekspirovu 'Bogojavljensku noć' uradiće za otvaranje Jugoslovenskog dramskog pozorišta.'Komad 'Bogojavljenska noć' Vilijema Šekspira, onako kako ga ja vidim, iziskuje razne nove tehničke pristupe i rešenja koje će nova zgrada JDP-a imati, ali mi nećemo imati vremena da to u dovoljnoj meri uvežbamo.' Ipak će se vašom režijom otvoriti ovo pozorište. Koji će to komad biti?
- Sterija ili Nušić. Koji je od ta dva pisca danas aktuelniji?
- Svaki pisac se može aktuelizovati ako se njegovom delu izmesti, da tako kažem, dramski centar. U etapi smo istorijskog i sociološkog preispitivanja neposredne prošlosti. Mislim da su, pre svega, važni ciljevi tog istraživanja.
Koji su to ciljevi?
- Ima raznih ciljeva, od kojih je pomirenje za mene najvažniji. Ali ne samo ono pomirenje koje podrazumeva postojanje dve međusobno zavađene strane koje su (bile) u sporu. Po mom uverenju daleko je važnije pomirenje sa sobom u novonastaloj situaciji. Jer, to nužno prethodi svim ostalim pomirenjima. Valja se prvo pomiriti sa tim gde smo, da ne zamišljamo ni ovo ni ono. Zatim, da se suočimo sa tim da smo debelo krivi za razloge koji su nas doveli u ovu situaciju. Saobrazno tome treba izabrati tekst koji u svojoj temi ima ovakvu nameru. Govorite li o kolektivnoj ili individualnoj krivici?
- Pozorište je umetnost usmerena na pojedinca. Ono je samo naizgled kolektivan čin, jer sastoji se prevashodno od personalnog učešća. Prema tome to nije stvar nikakvog sudskog procesa. Teatar u tome ne učestvuje. Bilo koja sudska odluka i ljudska pravda ne mogu da reše te probleme koji izranjaju iz svesti pojedinca. Dakle, pozorište je više kao nekakva terapija, samospoznaja i, ako je moguće, katarza. Dakle, koji komad?
- Neke od njih sam već radio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koji su, između ostalog, imali neku društvenu rezonancu u tom trenutku. Mislim da će to biti Sterijini 'Rodoljupci'. Uostalom, otvaranje se približava i odluka mora biti doneta sutra ako ne već i danas. U Srpskom Narodnom pozorištu u Novom Sadu sprema se svojevrsni festival Dejana Mijača, kao nekakav omaž. Kakav je vaš odnos prema tome?
- Oni tako govore i pričaju. Ako se neko seti to da uradi onda ima neke svoje razloge koji su samo delimično moji. Nisam ih podsticao niti uticao na takav korak. Ukoliko njima to nešto znači ja nemam ništa protiv. I ne bih da se pravim naročito važan. Lično, mogu ja i bez takvih stvari. A bez čega lično ne možete?
- Ne mogu da živim van interesovanja za pozorište. I vrlo mi je stalo do toga kakvo ćemo pozorište ostaviti budućim generacijama. Pa, kakvo ćemo, po vašem uverenju, pozorište ostaviti onima koji dolaze?
- U ovom trenutku to pozorište nije naročito blistavo. Da se razumemo, što se tiče grada Beograda urađeno je stvarno dosta na poboljšanju svih tehničkih činilaca i uslova. To, inače, u ovoj simbiozi Srbije i Crne Gore(!) nema nigde. Pozorišta su manje-više svugde prepuštena propadanju. Možda je baš to razlog povećanog interesovanja i reditelja i pozorišta za Čehovljeva dela? Radite vi u 'Ateljeu', Popovski u Nacionalnom teatru, a možda i Unkovski u JDP-u.
- Talas Čehova, da ga tako nazovem, vidim kao želju pozorišta da proluftira i pročisti glumačke stvaralačke potencijale, odnosno da vrati glumi dostojanstvo koje se negde grdno zagubilo. Čehov je težak i krupan zalogaj. Sva je prilika da će Unkovski raditi u JDP-u 'Galeba'. Imamo osnovno pravo i razloge za nadu da će ceo taj talas izbaciti bar neki plod. Koju ćete liniju, u ovom trenutku, vi podvući u Čehovljevom komadu 'Tri sestre'?
- Prva stvar koju moram da kažem jeste da sam dovoljno tradicionalan da neću raditi destrukciju sa ponovnim komponovanjem. Vidite, klasici su nadživeli sve pa će i nas zbog toga što su dosegli neke vrhove mudrosti koje mi iz generacije u generaciju moramo ponovo da osvajamo. Čehov ima jednu dominantnu temu, a to je tragika banalnosti. Istina, ima zanimljivih rešenja, ali van toga nema Čehova. Kada biste mogli da režirate ovaj društveni trenutak u kome živimo šta biste uradili?
- Ne može se to režirati. Pozorište je traganje za formom, a nije fluid i haos. Hoćete da kažete da mi zapravo živimo fluid i haos?
- Tako je. I daj bože da iz toga nešto (valjano) nastane. Kao što je poznato, haos prethodi redu. Pitanje je samo koji ćemo red postići ili ko će nas srediti. A kakva je vaša prognoza?
- Bojim se da kažem, da izgovorim svoju prognozu. Ali, činjenica je da ljudi koji bi morali biti odgovorni za naše sređivanje iz dana u dan proizvode sve više haosa. Iz te činjenice sami izvucite zaključak. Tatjana Nježić
