Izvor: Politika, 23.Apr.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đački domovi i izbor škole
Internati pružaju uslove da upis u školu bude zasnovan na kriterijumu znanja i sposobnosti učenika
Jedno od ključnih pitanja obrazovnog sistema svake države je prostorna dostupnost obrazovanja.
Jedan način povećanja dostupnostije prilagođen učenicima nižih razreda osnovne škole – školski autobusi, usklađen javni prevoz, subvencionisane karte... Deca stanuju u roditeljskom domu a svakodnevno odlaze u školu. Strategija pominje postojeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << forme, a one, pokazalo se, nisu dovoljne za potpuni obuhvat učenika.
Drugi način se odnosi na formiranje organizovanih pratećih sadržaja kojima se obezbeđuje smeštaj i ishrana učenika i studenata čije porodice ne žive u mestu u kome se škola nalazi. Organizovan smeštaj obuhvata đačke i studentske domove i internate, umreženu ponudu privatnog smeštaja standardizovanog kvaliteta (ugovorni odnos između davaoca smeštaja, lokalne vlasti, škole i roditelja) i druge forme obezbeđenja smeštaja i ishrane učenika starijih razreda osnovnih škola, srednjih škola i studenata. Ta tema se u strategiji pominje usput.
U ovom dokumentu se na nekoliko mesta govori o geografski neujednačenoj mreži škola (osnovnih i srednjih) kao osnovnom ograničenju u njihovoj dostupnosti. To nije dobar pristup. Geografski ujednačena mreža škola nije relevantan kriterijum za dostupnost obrazovanja nego postojanje komplementarnih ustanova (internata, đačkih domova, umreženog privatnog smeštaja i slično) koje povećavaju gravitaciono područje škole.
Đački i studentski domovi su sastavni deo sistema obrazovanja, jer te ustanove su neophodan uslov za postojanje kvalitetnog i dostupnog obrazovanja za učenike čije porodice ne žive u nekoliko najvećih gradova u Srbiji. Postojanje internata širi gravitaciono područje osnovne i srednje škole (i univerziteta), što omogućava bolju selekciju učenika, jer nisu uslovljeni mestom stanovanja roditelja. Internat obavlja i drugu važnu funkciju: omogućava učenicima izbor škole. Na primer, zahvaljujući postojanju internata, Vojnu gimnaziju u Beogradu mogu da pohađaju deca iz cele Srbije. Da ne postoji internat, najveći postotak učenika bio bi iz Beograda.
Postojanje internata pruža uslove da upis u školu bude zasnovan na kriterijumu znanja i sposobnosti učenika koji konkurišu za prijem, a ne na kriterijumu da učenikova porodica stanuje u tom gradu.
Kakav je kapacitet internata i đačkih domova u Srbiji? Nije mi poznato da postoje internati za učenike starijih razreda osnovne škole. To je ključni razlog osipanja dece na prelasku iz četvrtog u peti razred, a o tom problemu se govori u strategiji. Problem ne može biti rešen samo izgradnjom lokalne putne mreže i regulisanjem javnog prevoza.
Kapacitet internata za učenike srednjih škola je ispod četiri odsto kontingenta upisanog u srednju školu, to jest svega oko 3,2 odsto učenika koji su upisani u srednju školu imaju smeštaj u internatu (ne komentarišem kvalitet smeštaja). Takva situacija sa srednjim obrazovanjem je, tvrdim, decenijama bila jedan od važnih motiva za preseljenje cele porodice u grad u kome postoji srednja škola.
Kad bi podatke o procentu mladih bez završene osnovne i srednje škole prikazali kartografski na nivou naselja, onda bi se videlo koliko su velika odstupanja od prosečnih vrednosti o kojima se govori u strategiji – postoje „čepovi siromaštva” i socijalne isključenosti i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, u kojima je visoko učešće mladih koji ne završavaju osnovnu i ne upisuju srednju školu.
Internat pruža mogućnost izbora srednje škole. Izbor kvalitetne osnovne i srednje škole omogućen je samo mladima čije porodice žive u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i eventualno u Kragujevcu. U ostalim gradovima postoji jedna ili dve srednje škole pa je jasno da se teško može govoriti o izboru usmerenja.
Ukoliko se tema smeštaja – internata i đačkih domova ne uključi u sistem obrazovanja, od strategije korist mogu imati samo deca čiji roditelji žive u nekoliko najvećih gradova u Srbiji.
Profesor Univerziteta u Beogradu (u penziji)
Ksenija Petovar
objavljeno: 24.04.2012.
