Izvor: Blic, 22.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dizajn je sila
Dizajn je sila
Dizajn je balans između 'šta' i 'kako', koji stvara novu realnost. To nije samo puko naštampano parče papira. Dizajn je sve, a kvalitet dizajna pravi od njega umetnost - kaže Den Rajzinger, slikar i dizajner iz Tel Aviva, koji samostalno izlaže na Međunarodnom festivalu grafičkog dizajna 'No Name 2' u Čačku, gde je učestvovao i u radu žirija. Upravo je završena velika izložba radova ove svetske zvezde dizajna u Muzeju moderne umetnosti u Budimpešti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a tih najnovijih 200 dela imaće priliku na jesen da vidi i beogradska publika.
Rajzinger, rođen u Kanjiži 1934. godine, studirao je slikarstvo, vajarstvo i dizajn plakata na Akademiji Becalel u Jerusalimu, a zatim i studije iz oblasti trodimenzionalnog dizajna i slikarstva u Londonu. Odlika Rajzingerovih dela jeste smela upotreba boje i njegova moć da poruku prenese u minimalnoj formi. Od njegovih ambijentalnih radova, vredi pomenuti zidni reljef 'Jerusalimsko svetilište' u Jad Vašemu, 'Carmelit' u Haifi i 26 mesta sa skulpturama na Jubilee Plaza na Institutu 'Weismann'. Dan je član Međunarodne grafičke alijanse, Kluba umetničkih direktora Njujorka, počasni član komisije Bijenala grafičkog dizajna u Brnu, laureat nagrade Izrael 1998. godine... U našoj sredini ostavio je trajni pečat time što je rešio vizuelni identitet 'Ateljea 212'. Šta vam je u životu donelo slikarstvo a šta dizajn?
- Dizajn mi je doneo vezu sa ljudima i sa njihovim ekonomskim i socijalnim potrebama, a slikarstvo mi je donelo mogućnost za unutarnji razvitak, za promene, za ideje, za širenje moje aktivnosti kao dizajnera. To podrazumeva rad iz dva polusa - logika, i emotivni deo koji je ponekad sirov materijal, ali su moje lične potrebe izvor odakle se napaja kreativni dizajn koji stvaram. Kakvi su bili vaši kontakti sa Jugoslavijom, zemljom iz koje ste otišli kao dečak?
- Sporadični. Otišao sam iz Jugoslavije ‘49. godine, godinu dana nakon stvaranja države Izrael. Živeo sam u Londonu, radio u Briselu, Njujorku, putevi me nisu vodili ovamo, sve do 1989. godine, kada sam izlagao seriju slika rađenih za Muzej dijaspore u Tel Avivu. Ta 53 rada kasnije bili su izdati kao serigrafija, u Parizu, a prikazuju način života i duhovnog i fizičkog opstajanja jevrejske dijaspore u svetu.
U vašim radovima očigledna je kritika negativnih pojava u svetu...
- To su vizuelni komentari na razna pitanja, kojima se bavim prema razvoju političkih ili socijalnih događaja u svetu, i to često nastaje zahvaljujući pozivnim konkursima. Zapravo, govorim za oči, i jedna od mojih ličnih potreba jeste da odgovorim na ono što se dešava oko mene. Šta mislite o globalizaciji?
- Mislim da ona ima i dobre strane, ali i dugačke senke, i njih treba još malo osvetliti; da se vidi unapred kuda idemo i zašto, i šta će biti rezultati svega toga. Postoji opasnost od diktata kapitala i međunarodnog izravnjavanja, veštačke standardizacije... Nemam odgovore, ali sam bar u situaciji da mogu pred ljude baciti pitanje. Šta, kao predavač, najčešće govorite svojim studentima?
- Mislim da je najvažniji razvoj identiteta čoveka. Podstičem studente da vide ko su oni kao kreativna bića, ko su oni kao ljudi, i gde su im moralne granice. Sloboda ne dozvoljava sve. Sloboda mora da računa sa intelektualnim, moralnim principima, i barem sa nekim okvirima koji ne dozvoljavaju ugrožavanje drugih. Da li dizajn u pojedinim slučajevima postaje jači od proizvoda koji promoviše?
- Marketinški deo dizajna, od ambalaže prema advertajzingu, jeste sila koja vas goni da kupite određeni proizvod, bez obzira na to da li on zaista vredi. I opet dolazimo u situaciju da čovek sam mora s time da se izbori, svaka žena koja kupuje treba da ima dovoljno znanja da proceni o čemu se radi. Ima mnogo sila koje prodaju, i one su često jače nego sile kupovine. One pobeđuju jer kupci nemaju dovoljno znanja. Kažete da umetnici, dizajneri, kreativan svet jedini može da spase čovečanstvo...
- S jedne strane, postoji pretnja od zloupotrebe atomske energije, s druge strane, u Africi milioni ginu, a mediji uopšte nisu zainteresovani šta se dešava danas u Balfugu, ili juče u Bijafri. Čak i onda kada ponešto objave, to se svodi na čistu statistiku. Svuda ima interesa, često sasvim uskih. Ne možemo svet promeniti za dan, stoga jedino pomaže - obrazovanje. Svet je uvek imao probleme, ali nismo znali o njima. Danas veliki deo informativnog prostora zauzimaju katastrofe i individui se čini da je nemoćna u odnosu na tragedije koje se dešavaju na nekom drugom kontinentu. Međutim, javnost treba da bude informisana. U veku interneta, nema ni cenzure ni tajne. Treba razjašnjavati stvari. Mediji moraju o svemu da obaveste, ali i da idu na konstruktivne poteze, da podstiču ljude da pomognu. I vesti moraju biti uravnotežene, kao i dizajn. To je intelektualni dizajn. A danas je novost i dobra vest. Ljubica Jelisavac
