Izvor: Politika, 28.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinamična predstava
Verdijeva opera „Aida” postavljena u Sava centra u zajedničkoj produkciji sa Makedonskom operom i baletom. Reditelj Karel Drgač (Austrija), dirigent Johanes Harnajt, solisti, hor, orkestar i balet Narodnog pozorišta iz Beograda
Konačno se dogodila dugo priželjkivana saradnja Beogradske opere i Sava centra pa je Verdijeva „Aida” izvedena na velikoj sceni koja omogućava ogromnom ansamblu da se kreće, igra, glumi.
Odličnu režiju potpisuje gost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Austrije, Karel Drgač, koji nije ostavio ni za trenutak praznog hod i neurađene detalje, tako da, iako nema brojnih procesija i životinja na sceni, kao u najvećim svetskim amfiteatrima i teatarskim kućama (izuzev jednog živog konja koji je izazivao opšti strah) sve je impresivno, monumentalno, dopunjeno svetlom, bakljama, upečatljivim kostimima (doduše iz neke od bivših predstava), sa dva orkestra, jednim dodatim na balkonu dvorane.
Koristeći maksimalno igračke numere (koreografija Konstantin Kostjukov) reditelj je načinio dinamičnu predstavu u kojoj se likovi i radnja logično kreću i razvijaju, a nije osporio muzičke, posebno vokalne zahteve niti tražio od solista nemoguće. Ipak, oni glume, pevaju sedeći, klečeći, a horske grupe nisu samo deo horske mase već su dobili diferencirane uloge sveštenika, sudija, robova i slično. Postavka je prijatna za gledanje, pristaje Sava centru, bez obzira na veoma diskutabilne pojedinačne vokalne učinke za koje smo sigurni da bi na manjoj sceni Narodnog pozorišta, bili mnogo ubedljiviji. Neuravnoteženost pevanja ogledala se u fragmentima koje smo čuli i velikom delu deonica koje su se negde gubile, u tercetima i duetima u kojima se svaki glas čuo ponaosob, nigde slivenosti i harmonije!
To gubljenje zvuka, posebno u skoro markiranim pijanima Ane Rupčić (Aida) i povremena nesigurnost i neispevanost u deonici Hon Lia (Radames) izbegnuti su u nastupu Jelene Vlahović (Amneris) sigurnijeg nastupa, posebno u završnim scenama.
Hor deluje vizuelno i postavkom na sceni i ogromnom ulogom u delu, ali ne i zvučno i konsolidovano do kraja. Uz problem pojedinačnog zvuka, povremeno se i horski ansambl čuje u delimičnim nastupima, a ne u uzavreloj, snažnoj i jedinstvenoj horskoj masi.
Preterano ambiciozne zamisli pretile su u jednom trenutku da zaustave predstavu, jer se dva ansambla, onaj na sceni i na balkonu, teško usaglašavaju. Za sve to potrebno je mnogo više vežbi, proba, rada i napora.
Dirigent Johanes Harnajt najviše pažnje posvećuje radu sa orkestrom i on zvuči solidno, a neizbrušeno, što znači da tuti deonice, kao i herojske teme imaju korektnost i intonativnu tačnost, ali se u detaljima i solističkim nastupima očekuje više izraza i topline.
Publika u Sava centru, u impresivnom broju od 5.000 posetilaca za dve večeri, najsrdačnije i dugim aplauzom pozdravila je baletski korpus, sa punim pravom, jer je on dobio i mogućnost i znalačku ruku da izađe u prvi plan. Premijeri nije pogodovao termin (četvrtak ipak nije dan za ovakve spektakle) pa smo i mi ostali uskraćeni za prvu podelu do najavljene sledeće, martovske predstave.
Verdijeva „Aida”, koja nema nijedan neinspirisani takt muzike, kada nije spektakularno postavljena na sceni, nije ni vredna postavke. Ova je Beogradu bila potrebna.
Branka Radović
[objavljeno: 29/01/2008.]
.jpg)
