Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jun.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: “čuvarkuća” i čuvarka dinara
Početkom protekle sedmice objavljeno je da su se Vlada Srbije i Misija MMF-a u Beogradu usaglasili da tokom predstojećeg jula zaključe aranžman o “koordinaciji politika” do januara 2021. godine, to jest da Srbija uđe u novi oblik konsultacija oko ekonomske politike sa MMF-om, koji je nazvan “čuvarkuća”, a koji nema direktnu finansijsku nego savetodavnu podlogu.
Ukoliko taj aranžman doista bude zaključen, to će biti dobra vest jer ćemo bar spolja dobiti nekog ko >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << će koliko-toliko kritički moći da analizira tekuću ekonomsku politiku u Srbiji, pored nekoliko usamljenih nezavisnih ekonomista i pomalo “istrošenog” Fiskalnog saveta. Tu vest je inače javnosti saopštio novi ministar finansija Siniša Mali, dok je guvernerka Jorgovanka Tabaković, koja je u srpskoj pregovaračkoj ekipi predstavljala “liniju kontinuiteta” saradnje sa MMF-om, praktično samo ukrašavala binu.
Zanimljivo je, s tim u vezi, primetiti da je vest o ovom dogovoru sa MMF-om dobila izvestan publicitet u našim medijima, a da je izbor Jorgovanke Tabaković u Skupštini Srbije dva dana kasnije (15. juna) za novi šestogodišnji mandat na funkciji guvernera Narodne banke Srbije prošao nekako nezapaženo i nije “zavredio” naslovne strane naših novina (što se u takvim slučajevima obično dešava u većini evropskih i civilizovanih zemalja).
Guvernerka Tabaković je, inače, u nekoliko prethodnih dana, kada je u Skupštini Srbije obrazlagala korekcije finansijskih zakona i praktično pružila priliku poslanicima da se izjasne o njenom dosadašnjem šestogodišnjem radu, pa i o najavljenoj kandidaturi za novi mandat, doživela najviše poniženja ne od opozicije nego od poslanika vlasti, to jest vladajuće koalicije. Naime, koliko sam ja primetio, uključujući skupštinske TV prenose s vremena na vreme (teško ih je, da priznam, pratiti duže od nekoliko minuta), većina poslanika vladajuće većine koji su se osvrtali na dosadašnje “uspešno delovanje” guvernerke Tabaković nisu taj uspeh vezivali za nju lično i njeno ime nego su naglašavali da je to uspeh Aleksandra Vučića (kao premijera, pa predsednika Srbije) i da je navodno lako pod njim biti uspešan guverner – kad ga bespogovorno slušaš. Ne znam kako se u tim trenucima osećala guvernerka, ali ne verujem da joj je bilo milo oko srca.
Jer, bez obzira na to što je Jorgovanka Tabaković očigledno sa Vučićem proteklih šest godina sarađivala bez vidljivih konflikata, neće biti da njoj samoj ne pripadaju nikakve zasluge u fiskalnoj stabilizaciji, niskoj inflaciji, državnoj solventnosti i napretku kreditnog rejtinga, te solidnom bankarskom sektoru (istina, posle skandaloznih krađa u Srpskoj banci, PBB banci, Univerzal banci, itd., koje su pokrili “lanjski snegovi”). U krajnjoj liniji, guvernerka Tabaković i da nije uradila ništa drugo osim što je pretežno sačuvala stari, doista stručan tim u centralnoj banci i oko nje (Dragutinovićka, Hinić, Savić, Stamenković i drugi), već bi zasluživala poštovanje – s obzirom na već godinama raširenu praksu totalnih “kadrovskih pretumbacija” u režiji vladajućih stranaka i na javnim funkcijama koje zapravo nisu čisto političke. Uprkos svemu tome, čak ni predlagač produženja mandata guvernerki predsednik Vučić nije se u ovom slučaju rasipao ličnim komplimentima, pa je napisao da Tabakovićku “preporučuju ostvareni rezultati, pre svega u očuvanju makroekonomske stabilizacije u saradnji s Vladom Srbije i drugim nadležnim institucijama, uz punu koordinaciju monetarne i fiskalne politike” (ne znam da li u celovitom predlogu piše još nešto o samoj ličnosti nove-stare guvernerke).
Kad je reč o ekonomskoj čaršiji i struci, u kojoj guvernerka Tabaković takođe nije slovila kao nezavisna ličnost, ona je pri kraju svog mandata iznosila nekoliko kritičkih zamerki politici NBS proteklih godina. Glavna zamerka usmerena je na navodno sporo obaranje referentne kamatne stope NBS u godinama kada su osnovne kamate u Evropi pale na nulu. Uprošćeno, navodno predugo zadržavanje osnovne “državne kamate” u Srbiji na nivou od 3-4 odsto (kada je Evropska centralna banka oborila cenu novca na nulu) išlo je naruku samo stranim investitorima, poslovnim bankama (uglavnom u stranom vlasništvu) i državnom budžetu, dok se privreda i dalje morala zaduživati po prilično visokoj ceni (manjoj nego ranije, a mnogo većoj od evropske). Naravno, teško je dokazati da bi državna finansijska konsolidacija, koja je podrazumevala i zaduživanje države na domaćem novčanom tržištu, mogla ići onoliko uspešno (kako je ipak išla), da je država obećavala nižu cenu za pozajmljeni novac u državnim obveznicama. NBS je na tom planu očigledno više vodila računa o interesima države, a ne privrede.
Druga ozbiljnija zamerka politici NBS pod vođstvom Jorgovanke Tabaković bila je da je ona presporo reagovala na volšebno “jačanje dinara” prema svetskim valutama poslednjih godinu dana. To je stvorilo privid smanjenja učešća javnog duga u BDP-u Srbije, ali je otežalo položaj izvoznika i počelo da ugrožava trgovinski bilans u razmeni sa svetom (uvoz je sve profitabilniji). Ta optužba formalno nije upućena na pravu adresu jer NBS, navodno, nije dužna da “brani devizni kurs”, ali ipak pogađa metu jer samo centralna banka ima mogućnosti da intervencijama na deviznom tržištu utiče na “jačinu dinara”. A od “jake valute” obično ima više štete nego koristi.
.jpg)
