Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Jul.2015, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Veselje protivnika Evrope
Glatka pobeda Aleksisa Ciprasa i njegove Sirize protiv evropskog plana vraćanja dugova i reformi, a za povratak “nacionalnog dostojanstva i suvereniteta” – sa gotovo podjednakim zadovoljstvom proslavljena je na ulicama Atine i u beogradskoj štampi.
Da li je tu samo reč o normalnoj solidarnosti “balkanske sirotinje” prema bogatoj i arogantnoj Evropi, to jest solidarnosti prezaduženih i poniženih, ili je, pak, reč o tome da je eksplozivno izbio nasilno potisnuti, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << a strasni otpor proevropskoj politici Vučićeve vlade, to su samo dva od mnogobrojnih pitanja koja se povodom ove euforije mogu postaviti.
Naime, kada se bolje pogledaju i druge hipoteze o uzrocima slavlja u Srbiji, zbog Grčkog “Ne” Evropi, prvo se mora obratiti pažnja na pojavu da i u takozvanoj našoj “ozbiljnoj štampi” prioritet imaju levičarski pogledi na uzroke i posledice svetske finansijske krize (koja nikako da se smiri), pa bi se površnom posmatraču moglo pričiniti da je “komunistička inercija” nastavila da gura naše redakcije u pravcu propagande, u istorijskom smislu, tek nedavno bankrotiranog socijalizma.
Ne potcenjujući značaj ideje socijalne pravde, koja je u Srbiji bila olako gurnuta na političku marginu, naročito posle 5. oktobra 2000. godine, a na kojoj je Vučić, zapravo, poslednjih godina i uzdigao svoje naprednjake (skoro do političkog monopola), ovde se mora ponoviti da je duboko ukorenjen strah od Evrope i njenog “konkurentskog, individualističkog modela” verovatno u pozadini hroničnog “levičarenja” u većini naših glasila namenjenih širokoj publici.
Po mom mišljenju, više je reč o toj tradiciji navodnog “pravoslavnog egalitarizma”, nego o najnovijoj levičarskoj modi u svetu, u koju su se uključili i neki ekonomisti nobelovci (Stiglic, Krugman), kao i šarmantni Toma Piketi, sa svojom analizom svetskog kapitalizma koja je imala globalni odjek. Jer, ako smo protiv divljeg ili birokratizovanog kapitalizma na Zapadu, zašto nam ne smeta Putinov “divlji državni kapitalizam” ili “neverovatni kineski komunistički kapitalizam” (ma šta to značilo) koji, uzgred budi rečeno, proizvode mnogo brže i mnogo veće socijalne razlike između bogatih i privilegovanih, na jednoj, i siromašnog i obespravljenog populusa, na drugoj strani.
Čak je i Cipras na evropske “ucene” zaigrao na “rusku kartu”, kao da Putinov sistem ima neke veze sa “dostojanstvom siromašnih nacija” i kao da je on neki novi “svetski Lenjin” koji leti po svetu da zaštiti obespravljene u svom specijalnom avionu sa zlatnim česmama i bajoslovnim kupatilima. I kao da se zemlje koje se izjašnjavaju za njegovu “Evroaziju” mogu pohvaliti nekim neograničenim državnim suverenitetom, do koga je, navodno, stalo svim velikim nacionalizmima u malim nacijama.
Povodom veselja koje je zahvatilo naše medije zbog trijumfa Ciprasa nad Evropskom unijom, zbog koga je, navodno, “Evropa u panici”, ovde ću dodati i jednu sporednu opasku – nije li logično da novinari, naročito oni u štampanim medijima, zagovaraju levičarske ideje, kad su upravo novinari u Srbiji najveća sirotinja među “intelektualnim najamnicima”.
Zašto nama u Srbiji veselje povodom Ciprasove pobede na narodnom referendumu u Grčkoj može brzo presesti? To jest, zašto bi nas odustajanje od Evropske unije i oslonac na Rusku federaciju, zarad “spasavanja Dodika”, moglo skupo koštati? Zbog toga što Srbija i u najnoviju političku krizu u Evropi ulazi sa bednim ekonomskim resursima, sa starim privrednim sistemom i državnim kapitalom koji je zapravo negativnog predznaka, ali se zasad drži na staklenim nogama “evropske budućnosti”.
Kako će doista reagovati Evropa na grčki izazov, s obzirom da se slične pobune ubrzo mogu očekivati širom Sredozemlja? To je u ovom trenutku još neizvesno. Pretpostavljam da je liderima EU jasno da bi popravljanje nestašnog deteta sa Levanta teškim šibama i protestantskom strogošću “u njegovom interesu”, bio nepedagoški, staromodni izbor. Zbog toga smatram da će se ići po onoj šahovskoj dosetci: kad u partiji šaha stojiš slabije protiv pacera, daj mu vremena da dođe do izražaja.
