Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Dec.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Vesela afera
Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.
Reč je o već tridesetogodišnjem obrazovnom čudu Srbije u vlasništvu neverovatno bogatog Miće Jovanovića, koji je krajem prošle sedmice izjavio da je prodao 100 odsto vlasništva nad Megatrendom “jednom nemačkom konzorcijumu” koji zastupa izvesni Dejan Đorđević >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << – i to za čitavih 56,1 milion evra.
Prema Jovanovićevim rečima, taj ugovor sa “ozbiljnim poslovnim čovekom” overio je notar, a, opet navodno, na njegov račun tim povodom je već leglo “tridesetak miliona evra”. On je dodao da je to učinio zbog stalnog “medijskog linča” kojem je bio izložen poslednjih godina, a koji je kulminirao dokumentarcem u produkciji TV N1, čija je premijera priređena nekoliko dana ranije. Zbog svega toga, kako je rekao Mića Jovanović, on se povlači u svoju vilu u Kanu, a ostaće samo specijalni savetnik novog rektora Đorđevića. Na pitanje reportera TV N1 – da li je reč o “fantomskoj prodaji” jer su članovi spomenutog nemačkog “konzorcijuma fondova” u stvari “izmišljena lica”, to jest lica čiji su likovi sa interneta preimenovani, Jovanović je odgovorio da to ne zna jer je ceo posao zaključio samo sa Dejanom Đorđevićem.
Ubrzo se u Danasu (od 2. decembra) pojavio i “SMS intervju” sa spomenutim Đorđevićem. Da nije reč o Srbiji i o poznatom, neverovatnom samopouzdanju njenih poslovnih ljudi, čovek bi rekao da je takav “biznis plan” s Megatrendom, koji je izneo ovaj četrdesetosmogodišnji vlasnik mesare u Leskovcu i navodno čovek sa tri diplome (pravnog, medicinskog i ekonomskog fakulteta) dosad nezabeležen na kugli zemaljskoj. Osnovna teza Đorđevića u navedenom intervjuu je da će kupovnu cenu i plus 150 miliona evra investicija u Megatrend obezbediti tako što profesori u ovoj instituciji neće primati platu “jer će im glavni motiv biti da uče studente”. Ergo, ako ovu ideju Đorđevića čitamo zlurado, on planira da uprosti rad Megatrenda do njegove stare suštine, to jest da u pogonu zadrži samo blagajnu Univerziteta i odeljenje za izdavanje diploma.
Vlasnici drugih “privatnih” fakulteta i univerziteta već dugo su se žalili da Megatrend ne preza od nelojalne konkurencije jer on je uveo besplatno školovanje za prvu godinu studija, a posle nje studenti se vezuju takvim ugovorima o školarini, da je iz njih gotovo nemoguće izaći bez velike štete. Uz to, Jovanović je osnovao takozvana “isturena odeljenja” po srpskim selima i varošicama, od Tavankuta do Tutina, pa je u ovoj akciji “demokratizacije luksuza obrazovanja” zahvatio vrlo široko tržište “brzog obrazovanja” (u Zaječaru se, navodno, može diplomirati na ovom fakultetu za samo sedam meseci, itd.).
Cela ta vesela storija s Megatrendom, na kojem su se obrazovala četiri aktuelna ministra u Vladi Srbije i na kojem je doktorirala i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, traje već tri decenije. Izvorno ju je, koliko sećanje služi, stvorio čuveni Miloševićev ministar prosvete Danilo Dača Ž. Marković, a kasnije su taj univerzitet potiho podržavale sve dosadašnje srpske vlade, bilo koje ideološke orijentacije bile, iako se s Marsa moglo videti o čemu se tu radi i koliko je Srbija ozbiljna i pravna država.
Tek sada je književnik i režiser Siniša Kovačević ulučio priliku za protest ispred Ministarstva prosvete zbog “sumnjive prodaje” Megatrenda, iznoseći ocenu da je Mića Jovanović ili prevaren ili deo prevare u ovom poslu koji potkopava samu ideju nedržavnog visokog obrazovanja. U najgoroj situaciji su nastavnici i studenti Univerziteta, koji se jedno vreme zvao i Džon Nezbit – procene o njihovom broju su “rastegljive” i kreću se između 1.000 i 10.000 – koji su u obrazovanje uložili svoje pare, a uz uverenje da taj univerzitet i njegov način rada imaju državnu zaštitu već 30 godina. Odgovornost, zapravo, snose sve moguće komisije za akreditaciju i sva dosadašnja nadležna ministarstva, pa pošto je tu previše odgovornih, niko neće biti odgovoran jer “sve je bilo po zakonu”. Samo sramota ostaje Srbiji.
