Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Okt.2020, 10:04
Dimitrije Boarov: Varljivi talas optimizma
Pošto sam načelni pristalica opreznosti u pogledu projekcija privredne budućnosti, smatram da je bolje očekivati manje, pa posle slaviti više – kad se povoljni scenariji ostvare. Ako se ostvare.
Našu ekonomsku javnost, imam utisak, kao da je zahvatio izvestan talas optimizma posle odluke rejting kompanije Fič da Srbiji ostavi nivo BB plus, uz stabilne izglede iduće dve godine, i nakon ekspresnog prvog koraka u konstituisanju američke investicione firme DFC u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koja bi trebalo da obezbedi priliv “milijardi dolara” ulagačkih kredita na osnovu nedavnog Vašingtonskog sporazuma Srbije i Kosova.
Tom talasu optimizma ovoga puta ton je dala guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je naglasak stavila na prognozu Fiča da će Srbija iduće godine ostvariti privredni rast po stopi od 5,2 odsto, a naredne 2022. po stopi od 4,8 odsto. Pri tome, prema vesti Agencije Beta, nije spomenula da ova firma za tekuću godinu prognozira pad BDP-a Srbije za 2,2 odsto, naspram prosečne stope pada kod zemalja sa istim rejtingom od 4,8 odsto. Na jednoj strani, pad Srbije u ovoj konkurenciji izgleda dobro, ali na drugoj strani taj pad ove godine relativizira očekivani porast iduće godine, pa ispada da srpska privreda poslednjih godina ima inerciju nedovoljnog privrednog rasta od oko tri odsto. Uostalom, i sam Fič navodi da u razdoblju između 2015. i 2019. Srbija prosečno raste po stopi od 3,1 odsto.
Spomenuti utisak da se formira talas varljivog privrednog optimizma u pogledu budućnosti podržan je sličnim očekivanjima u gotovo celoj Evropi, gde se doskora crne prognoze iz meseca u mesec ublažavaju jer većina vlada preusmerava prioritet sa borbe protiv pandemije koronavirusa na spasavanje ekonomskog razvoja (naročito je u tom pravcu karakteristična izjava nemačke kancelarke Angele Merkel) . Ipak, sam Fič to ne čini kada je Evropa u pitanju jer je povećao očekivanu stopu pada BDP-a ove godine sa osam na devet odsto, a u Velikoj Britaniji sa devet na 11,5 odsto (Danas, od 28. septembra).
Ta Fičova opreznost u pogledu Evrope tiče se u velikoj meri i Srbije jer su njeni glavni poslovni partneri u Evropskoj uniji, pa od konjunkture u toj zajednici zavisi i ona u Srbiji. Tim pre što zemlje koje će ove godine verovatno doživeti pad BDP-a gotovo sigurno neće ublažavati mere koje objektivno smanjuju šanse državama izvoznicama u Evropu. Pri tome, Srbiju ne bi trebalo da raduju ni najave da će evropske države iz geopolitičkih razloga “povlačiti” deo svoje azijske proizvodnje na svoje teritorije (što će verovatno činiti i Ujedinjeno Kraljevstvo nakon Bregzita).
Glavni argument guvernerke Tabaković u kvalifikaciji Fičove prognoze kao veoma povoljne u pogledu tekuće ekonomske politike Srbije, nalazi se u podatku da je uprkos korona-krizi, zemlja ove godine evidentirala priliv stranih direktnih investicija od 1,6 milijardi evra. S obzirom na sve okolnosti, to jeste dobar rezultat, ali pri tome treba imati u vidu da je inercija ranije zaključenih poslova sada iscrpljena i da prava provera atraktivnosti Srbije za nova strana ulaganja u “postpandemijskom razdoblju” tek dolazi. S tim da uprkos poznatoj “američkoj brzini” u biznisu, kreditna aktivnost DFC ne može baš brzo startovati jer su uslovi i propozicije ulaganja u Srbiji još uvek daleko od onih koje stvarno imaju tržišne ekonomije i pravne države. Na stranu što za sudbinu “Trampovog sporazuma” neće biti nebitno ko će pobediti na novembarskim predsedničkim izborima u SAD.
