Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Jan.2017, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Šta preti iz inostranstva
Posle dugog novogodišnjeg i božićnog praznikovanja i lenčarenja, nije se u Srbiji lako vratiti privrednim temama.
Druga stvar je sa vraćanjem ritma takozvanom tekućem političkom životu, u kojem je lako “vratiti temperaturu” svim svađama sa okolnim državicama ili sa ono malo preostale opozicije u samoj zemlji. No, kako “vratiti temperaturu” ekonomskom motoru Srbije u ovom ledenom januaru i kasnije, to je malo veći problem. U stvari, sva pitanja se sada, posle usvajanja >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << budžeta Srbije za 2017. godinu i dobrih indikatora tempa konjunkture s kojima srpska privreda ulazi u ovu godinu, koncentrišu oko nepoznanice šta nam eventualno, kao nepovoljno iznenađenje, preti sa svetskog i evropskog tržišta, od koga sve više zavisimo.
Na primer, u nekoliko intervjua koje ja dao srpskim novinama za novogodišnje praznike, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, založio se za disciplinovani nastavak politike štednje, to jest za nastavak fiskalne konsolidacije, pri čemu je naglasio da sa veoma visokim javnim dugom (oko 75 odsto BDP-a) Srbija teško može izdržati neki iznenadni ekonomski šok iz inostranstva u 2017. godini, bez krupnih poremećaja u njenim javnim finansijama. Hipotetično, kao ilustraciju takvog mogućeg udara sa svetskog tržišta on je naveo neki nagli rast cena nafte.
Zanimljivo, krajem prošle godine Džejms Ruf, šef Misije MMF-a za Srbiju, opet u kontekstu pitanja šta eventualno Srbiji preti od ekonomskih udara iz inostranstva, eksplicitno je izjavio da “vidimo određeno povećanje cena nafte, ali ništa što bi predstavljalo razlog za zabrinutost”. Pri tome, Ruf je, prilično lakonski, otklonio i strah od iznenadnog skoka kamata na svetskom tržištu u ovoj godini, pa je rekao da su “tržišta očekivala podizanje kamatnih stopa Federalnih rezervi, tako da ne očekuje veće posledice” (Danas, 22. decembra 2016).
Kad je reč o ceni nafte posle OPEK-ovog sporazuma da od 1. januara ove godine skreše svoju dnevnu ponudu svetskom tržištu za oko 1,8 miliona barela, treba odmah uočiti dve osnovne stvari. Prvo, da su cene lake nafte na berzama u SAD prvih dana ove godine blago opale jer je start OPEK-ovih restrikcija zagušila vest da je u Americi odmah rekordno povećan broj aktiviranih eksploatacionih bušotina, a drugo, da američki dolar stalno postepeno jača u odnosu na sve druge svetske valute, što “nominalno” vrši pritisak za spuštanje cena nafte, ali uvoznike ta manja cena zapravo košta isto ili čak i više u domicilnoj valuti.
Kad su u pitanju cene uvoza i prometa nafte u Srbiji u ovoj godini, treba pre svega skrenuti pažnju na izjavu Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a, koji je izjavio: “Što se tiče prognoza cene nafte, veoma smo konzervativni i očekujemo da će cena nafte brent biti 42 dolara za barel u 2017. godini, a nakon toga 50 dolara” (novogodišnje izdanje Politike). Iako je Kravčenko regulativno “srpski direktor”, to bi trebalo da znači da ni Rusi ne padaju u euforiju, kao veliki svetski izvoznici, u pogledu nekog iznenadnog skoka cena svog glavnog izvoznog artikla. Dakle, sve u svemu, malo je verovatno da će doći do nekog iznenadnog novog “naftnog šoka” u 2017. godini.
Da vidimo šta bi još moglo da pripreti ambicioznom planu Srbije da u 2017. godini postigne visoku stopu privrednog rasta. Jedna od tih opasnosti bi, teoretski, bila da oko 134 milijarde dinara, koliko je u državnom budžetu rezervisano za kamate na inostrane pozajmice, ne bude dovoljno ako naglo dođe do skoka kamata na svetskim finansijskim tržištima. Većina svetskih analitičara, međutim, smatra da ni to nije verovatno u 2017. godini, s obzirom na trenutno veoma nizak nivo tih kamata i evropsku “pumpu” jeftinog novca, koja nastavlja da radi, a samo neznatno podiže inflacionu stopu. Neki nagli zaokret kamata naviše stvorio bi nepovoljnu atmosferu u prezaduženim državama EU, Italiji i Francuskoj, a to ne bi odgovaralo ni Nemačkoj.
Glavna nepoznanica ostaje pitanje kakve će prve poteze povući novi predsednik SAD Donald Tramp (i političke i ekonomske, teško ih je razdvojiti)? Američki dolar zasad jača i moguće je da to ostane konstanta ove godine, bez obzira na to ko šta mislio o milijarderu koji se navodno bori za interese američkih radnika. U slučaju nekog krupnijeg komešanja na svetskoj sceni posle Trampovog useljenja u Belu kuću mogući su mnogi scenariji, ali, po mom mišljenju, nijedan od tih scenarija ne bi odgovarao srpskoj ekonomiji.
.jpg)
