Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Sep.2016, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Srbija za 20 godina
Na prvi pogled dopala mi se teza premijera Aleksandra Vučića (u Blicu od 17. septembra) da budućnost Srbije u narednih 20 godina zavisi os nas samih, “da opet sami odredimo i svoju veličinu i svoju snagu, umešnost i – budućnost”, te da više ne možemo da tražimo izgovore u “teškoj prošlosti”, već da je sve “u našoj odluci o tome šta hoćemo da budemo. Kakva Evropa i koja”.
Premijer je u citiranom autorskom tekstu, uprošćeno govoreći, propagirao staru >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << poslovicu da je “svako kovač svoje sreće”, pa tako i Srbi i Srbija, te da se “za nerad i nepomeranje” više ne mogu tražiti izgovori u svetskim nepravdama i nerazumevanjima.
Problem svake političke izjave je da ponekad baš i ne znamo “širi kontekst” ili “povod” za lansiranje neke krilatice. Jer, samo dan posle pojave ovog premijerovog napisa, ministar Aleksandar Vulin je naprasno, uz neku sporednu prigodu, procenio da smo se mi već izborili “za svoje pravo da odlučujemo sami o sebi i to pravo više nikada nikome nećemo prepustiti, bez obzira na to da li je on ambasador i da li je on predstavnik ove ili one velike sile”. A te reči bile su jasno upućene ambasadoru EU u Beogradu Majklu Davenportu, koji je je prošle sedmice izneo da “meka moć Rusije” u Srbiji raste poslednjih godina”, itd.
Da li je Vulinu, posle Vučićevog teksta u Blicu, još u ušima zvonila premijerova rečenica o tome da će Srbi i Srbija samostalno odlučivati o svojoj budućnosti, pa ju je nespretno smestio u tekući politički kontekst, ili je i sam premijer svojim člankom o Srbiji kroz 20 godina slao nekom neke tekuće poruke – to je teško proceniti. Vučić i Vulin možda su govorili o različitim stvarima – istim rečima, ali to uvek stvara neželjenu ili smišljenu konfuziju.
Inače, Vučićev tekst o Srbiji za 20 godina očigledno je zakasnio za svečarski broj Blica (od 16. septembra), koji je priređen povodom 20 godina od pokretanja lista, a koji je bio posvećen budućnosti Srbije u narednih 20 godina. Među nekoliko tekstova “gostiju novinara” u tom svečarskom izdanju najzapaženiji je prilog ministra finansija Dušana Vujovića.
Nekako, bar se meni tako čini, Vujović je najviše govorio o glavnoj “strukturnoj promeni” koja Srbiju i svet očekuje u naredne dve decenije – ubrzanju urbanizacije. Čak pretpostavlja da će se u svetu kroz 20 godina oko 90 odsto BDP-a ostvarivati u gradovima, kao sedištima znanja i obrazovanja. U tom kontekstu izneo je mišljenje da Srbija treba da se pripremi za ubrzanje urbanizacije i da tome prilagodi strategiju razvoja poljoprivrede i politiku razvoja sela. Vujović, naime, smatra da subvencijama ne treba održavati neefikasnu proizvodnju u našoj poljoprivredi, te veruje će u narednim decenijama u našim selima preovladavati ekonomski konkurentne farme.
Iz nekog razloga ova procena, koja zahteva dublju analizu, podsetila me je na onaj deo Marksovog i Engelsovog “Komunističkog manifesta” iz 1848. godine, gde oni nabrajaju dotadašnje zasluge buržoazije, pa između ostalog kažu da je ona “silno uvećala broj gradskog stanovništva prema seoskom i tako znatan deo stanovništva otela od idiotizma života na selu”.
Uzgred budi rečeno, zanimljiva je i naredna rečenica koja sledi spomenutu ocenu u Manifestu, kao nekakav nastavak osnovnog pristupa: “Kao što je selo učinila zavisnim od grada, tako je ona (buržoazija) varvarske i poluvarvarske zemlje učinila zavisnim od civilizovanih zemalja, seljačke narode od buržoaskih naroda. Istok od Zapada”. Dakle, vredi čitati i danas “Komunistički manifest”, uprkos generalno zastarelim projekcijama o interesima radničke klase i klasnoj borbi kao pokretaču istorije.
Ministar Vujović je, inače, u svom prilogu o budućnosti Srbije, pored rutinskih stručnih prognoza, izneo i jedan izuzetno zanimljiv problem oko “nove moderne srednje klase”, valjda u kontekstu “upadanja u zamku srednjeg nivoa razvoja” (o čemu je takođe pisao). Naime, on je doslovno rekao da će srednja klasa, zahvaljujući vrhunskim znanjima dominirati u stvaranju BDP-a, ali će “imati mnogo racionalniji i efikasniji sistem potrošnje koji nudi kvalitetan život, ali angažuje manje resursa i usklađen je sa održivim ekološkim standardima”. Neki su tu rečenicu već razumeli kao najavu da srednja klasa ne treba u budućnosti da računa na visok životni standard koji je, zapravo, u Srbiji već izgubila u proteklih 20 godina. Prilično neutešno tumačenje.
Gorepomenutu “zamku srednjeg nivoa razvoja” ministar Vujović u ovom tekstu nije dovoljno objasnio – već je samo rekao da uspesi na tom nivou “imaju ograničeno trajanje”. Nije potpuno jasno kome je uputio ovo upozorenje.
