Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Jan.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Sporazum je uvek moguć
U Beogradu je u 90. godini preminuo novinar Slavoljub Đukić, javio je protekle subote Tanjug. Kratku biografiju poslednjeg velikana srpske štampe objavila je tim povodom većina beogradskih medija.
Valjda najkraću verziju te prve informacije o Slavinoj smrti imala je baš beogradska Politika, list u kojem se on definitivno afirmisao kao naš vodeći politički novinar.
Sama objava smrti Slave Đukića imala je svojevrsnu “službenu notu”, a narednih dana nigde >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nisam zapazio neko kolegijalno i prisnije sećanje na novinara koji je decenijama relevantno pisao o političkom životu u Srbiji i Jugoslaviji i koji je objavio i desetak knjiga i napisao više scenarija za dokumentarne filmove i TV emisije. Što se mene tiče, najzanimljivija mu je bila knjiga “Političko groblje”, kojom je ispratio naše socijalističko vreme.
Sa Slavom Đukićem se nisam dobro poznavao, bili smo ipak dve različite novinarske generacije. Ipak, negde u leto 2010. godine, u bašti njegove omiljene Madere, razgovarali smo nešto duže, kada sam ga zamolio da proceni rukopis jedne knjige koju smo sastavili ja i mladi kolega Vladimir Barović, pod naslovom Velikani srpske štampe. Prihvatio je molbu i kasnije će ta knjiga izaći u izdanju Službenog glasnika (2011. godine), najverovatnije zahvaljujući i njegovom pozitivnom mišljenju.
Sećam se da sam taj kafanski razgovor sa Slavom počeo vrlo nespretno jer sam, dajući mu otprintani rukopis o našim čuvenim novinarima, rekao: mi smo u knjigu uvrstili samo velike mrtve novinare! Slava se osmehnuo, pa je rekao da, što se njega tiče, ne treba da se izvinjavam. Jer samo mrtvi i mogu biti velikani.
Ako se vratimo u našu neveselu svakodnevicu, moram da priznam da me kao “privredno piskaralo” veseli vest od pre nekoliko dana da su trgovinski pregovori između Kine i SAD završeni u “optimističnoj atmosferi” i da su umesto predviđena dva, trajali tri dana. Odmah posle te vesti poskočili su svi azijski berzanski indeksi. Možda to znači da neće eskalirati trgovinski rat između dve od tri najveće privrede sveta, a koji je bio na vidiku nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo “kaznene carine” na određenu kinesku robu, a Kina je uzvratila sličnim paketom mera.
Paralelno sa spomenutim pregovorima, kako javlja Beta, objavljeni su i podaci o trgovinskoj razmeni Kine i SAD u prošloj godini. Prema tim podacima, Kina je u 2018. godini u trgovini sa SAD ostvarila suficit od 323,3 milijarde dolara. Pošto je kineski izvoz u SAD iznosio 478,4 milijarde dolara (porast u odnosu na 2017. godinu od 11,3 odsto) sami možete izračunati koliko je američki izvoz u Kinu bitno manji, a prošle godine povećan je samo za 0,7 odsto. Taj disbalans ima mnogo uzroka, ali se ne može (i nije potrebno) lečiti Trampovim “kaznama” jer SAD imaju mnoge benefite od liberalne globalizacije trgovine na mnogim drugim stranama. Uostalom, čak su i tako samosvojni predsednici kao što su Tramp i Si pokazali da je sporazum oko ekonomskih interesa uvek moguć, čak i kada izgleda da samo jedna strana zadržava svoj povoljniji položaj.
Dobra vest za svetsku konjunkturu je i to da je ukupan izvoz Kine u 2018. godini povećan 7,1 odsto i da je iznosio oko 2.500 milijardi dolara. Uprošćeno, to bi trebalo da znači da jedna od globalnih ekonomskih “pumpi”, kakva je Kina, bar kad je reč o svetskoj trgovini, nema razloga da uspori svoj visoki tempo rasta ni u ovoj godini – što je, dakako, dobro za većinu zemalja u svetu, uključujući i Srbiju.
