Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Nov.2016, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Skandal u skupštini
Protekle dve sedmice u Narodnoj skupštini Srbije ponovo su zaređali skandali. Prvo su Šešelj i njegovi saradnici (SRS) vređali Majkla Davenporta i sprečili ga da predstavi Izveštaj Evropske komisije o Srbiji.
Zatim je, prilikom rasprave o porodičnom nasilju, poslanik Marijan Rističević (SNS) zloupotrebio podatke o lečenju deteta jednog kolege poslanika iz Demokratske stranke, a potom su njega gotovo fizički napali poslanici DJB, koji uz to stalnim “aplauzima” obesmišljavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << brutalne napade vladajuće koalicije na tu stranku i njenog vođu, koga je šef poslaničkog kluba SNS-a, bez zazora, u samoj Skupštini nazvao lopovom, itd. Predsednica Skupštine je zbog svega toga prekinula zasedanje Skupštine, a premijer Vlade Srbije je primetio da se u zakonodavnom domu prave “spirale zla” radi političkih kampanja.
Prema mom sudu i ova poslednja navala primitivnih performansa u Skupštini Srbije je u izvesnoj vezi sa svojevrsnim “sužavanjem javnosti” u našem društvu, to jest sa sve manje mogućnosti opozicije i nezavisnih kritičara “postojećeg stanja” da, pre svega, u efikasnim elektronskim, televizijskim medijima, pa i u većem delu štampe i drugih društvenih institucija, redovno iznose svoje poglede i reklamiraju svoje političke programe. Ovako, kad im se suze kanali saobraćaja sa javnošću i potencijalnim biračkim zonama u sredstvima masovnih komunikacija i u javnom prostoru, opozicionim kritičarima ostaje praktično samo “prozor” Narodne skupštine da guknu i koju svoju reč protiv. Tako, zapravo, direktni prenosi skupštinskih zasedanja postaju jedini instrument za “tekuću kritiku” vlasti i njene politike, bez obzira na to šta je na dnevnom redu najvišeg zakonodavnog tela u državi.
Taj fenomen nije nov u Narodnoj skupštini Srbije već je star sto i više godina. Ovde ću podsetiti samo na sadržaj polemike između radikalskog prvaka Stojana Protića i jednog od vođa Srpske socijaldemokratske partije Dušana Popovića tokom 1911. godine. Tada je ministar Protić (ranije žestoki borac za slobodu štampe, dok su radikali bili u opoziciji) pokušao da nametne takvu izmenu zakona o štampi koja bi, između ostalog, sprečavala izveštavanje iz Skupštine koje nije zasnovano na oficijelnom zapisniku i zabranu citiranja poslaničkih govora koji nisu autorizovani i odobreni za citiranje, već bi se ti govori morali prenositi u celini. Protić je svoje predloge obrazlagao “obuzdavanjem nemoralne štampe”, koja se i tada hranila skupštinskim skandalima.
Napadajući Protićeve predloge, Dušan Popović je tada napisao da i oni, sami po sebi, pokazuju “da se današnja Skupština cenzusa, Skupština koncesionara, liferanata, karijerista i štrebera srozala na najniži nivo, postala tako bedna da se sama stidi svoga rada i da pokušava bar da ga sakrije od široke javnosti, od masa narodnih. Jer, zbilja, nije ni najmanje u interesu vladajućim partijama da iznose pred oči narodnih masa sramnu sliku poslanika koji se grde kao amali, koji se tuku kao rabadžije, koji jedan drugog sumnjiče najstrašnijim optužbama i koji svi skupa predstavljaju jednu strašnu grupu nevaljalaca izmešanih sa glupacima i budalama”.
Čini mi se da neke od ovih ocena nisu izgubile na svežini ni posle čitavog veka potonjeg “razvoja” srpskog parlamentarizma. Problem je i u tome što vladajuće stranke kod nas do danas nisu prihvatile svetsko iskustvo – da upravo vladajuća skupštinska većina praktično uvek nameće ton rasprava u parlamentu i da spiker te skupštine ne sme imati dvostruke aršine pri ispadima poslanika većine i manjine. Ergo, kad vi političke protivnike nazivate lopovima i kad spiker Skupštine na to ne reaguje, onda je nemoguće očekivati da vam oni koje brutalno kvalifikujete neće psovati majku i pod svodom “visokog zakonodavnog zdanja”. Tu nema pomoći od bilo kakvog poslovnika niti se “mir i stabilnost” parlamenta mogu održati bilo kakvim opomenama i kaznama.
Upotrebljavajući baš izraz “spirala zla”, premijer Aleksandar Vučić je izgleda pokazao da očekuje da će skandala u Narodnoj skupštini biti sve više, kako se budu približavali predsednički izbori iduće godine, pa će direktni prenosi iz te skupštine biti najefektniji i najjeftiniji način za promociju mogućih predsedničkih kandidata.
