Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Maj.2015, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Rekonstrukcija za jedan dan
Sudeći po izjavi premijera Aleksandra Vučića da će rekonstrukcija Vlade Srbije, kada do nje dođe, biti završena za jedan dan i “neće se razvlačiti kao španska serija” – u narednim danima ili sedmicama ne možemo očekivati neku temeljniju obnovu njegovog kabineta. To bi moglo da znači, a ne mora, da premijer neće menjati ključnog koalicionog partnera, Socijalističku partiju Srbije, pa, verovatno, ni neke od od ključnih ministara, nego da će, možda, doći samo do zamene nekih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ministara iz njegove sopstvene stranke ili stranaka s kojima je zajednički išao na izbore, koji su se već praktično povukli sa svoga posla.
Kako je spomenuta izjava data u proteklu subotu, a dan kasnije, u nedelju, premijera su snašle neke zdravstvene tegobe, pa nije predsedavao sednici Glavnog odbora svoje stranke, mi zasad nemamo neki svežiji indikator ni o trenutku kada će doći do najavljene “mini rekonstrukcije”, a ni bilo kakvu opipljivu indikaciju o tome koji će ministri biti zamenjeni.
U krajnjoj liniji, pošto premijer Vučić smatra da je Vlada “na dobrom putu” i pošto on sam stalno ističe tekuće dobre rezultate u fiskalnoj konsolidaciji, pa i u privlačenju stranih investicija i važnijih projekata, ova odluka, da se ekipa iz Nemanjine ulice ne menja, deluje nekako konsekventno.
Druga je stvar što bi rekonstrukcija bila potrebna, jer mnogi ministarski resori u Vučićevoj vladi nisu za godinu dana pokazali nikakve rezultate, a neki ni jedan jedini (po mom mišljenju), dok su neki od vodećih ministara pravili i krupne promašaje. To da mu je ekipa na mnogim igračkim pozicijama, hajde da kažemo, “previše zbunjena”, nijedan premijer nije rad odmah da prizna, kao što i u fudbalu retko koji trener odmah na početku utakmice priznaje svoju grešku i zamenjuje nekog igrača koji loše startuje u utakmici.
U dosta vidljivom odnosu snaga u samoj Vladi Srbije, u kojoj mnogi ministri, čak i bez stida i zazora, izjavljuju da će neka rešenja iz njihovog ministarskog resora doneti sam premijer, pa otuda odbijaju da kažu i šta su to oni predložili premijeru da valja činiti, javlja se i dodatni paradoks. Najzaštićeniji ministri su oni koji su bili najčešće izloženi nekim krupnim kritikama iz javnosti ili tokom nekih štrajkačkih protesta, pa i oni koji su bili glavni glumci u pojedinim aferama. Zašto?
Zato što je naš premijer mnogo puta naglasio da on preuzima svu odgovornost za rad Vlade i ministara, što istovremeno znači da mu je potrebno da svi ministri “izvršavaju svoje zadatke” bez pogovora. A puštanje niz vodu nekog ministra “pod pritiskom javnosti”, u takvoj vizuri, moglo bi se razumeti i kao znak premijerove slabosti i želje da sebi olakša političku poziciju. To bi bilo suprotno “dizajnu” našeg premijera, koji i sam često govori da se ne plaši da ide “težim putem”.
Ako priču o “mini rekonstrukciji” Vlade, sa teoretskog, vratimo na praktičan teren, onda bi se moglo reći da se premijeru Vučiću ne isplati da otvara još neki front na spoljnopolitičkom, a možda i na unutrašnjem planu (u svojoj stranci, na primer), sada kada opet treba povući neki od važnijih poteza u famoznoj kosovskoj igri; u mesecima kada će umor od obećanja bolje budućnosti u privrednom životu zameniti osećaj izneverenih (prevelikih) očekivanja; u dolazećim sedmicama kada će se ipak morati zagristi i u najveće strukturne neusklađenosti (pod pritiskom MMF-a, pre svega); u danima kada ni reorganizacija javnih preduzeća ne ide onako kako je naređeno, a nekmoli u pravcu njihovog ozbiljnijeg reformisanja (kakvo bi se hitno moralo sprovesti), itd.
Istina, ima mišljenja da premijer Vučić i nema koga novog da postavi u Vladu Srbije, te da je i ove ministre, koje uglavnom gledamo, a zapravo ne znamo šta misle u svojoj glavi – teško sakupio, s obzirom na tanak kadrovski potencijal naprednjačke stranke (muke sa diplomama, stranim jezikom, neiskustvom u rukovođenju većim sistemima, mrljama u biografijama i tako redom). S druge strane, neki znaci napetosti u vrhu SNS-a verovatno sužavaju Vučiću prostor da neke nove ministre potraži izvan svoje stranke u nekoj “neutralnoj tehnostrukturi”, koja, inače, ni dosad nije pokazivala mnogo spremnosti da uđe u rukovodeći tim u kome ne bi imala normalnu autonomiju odlučivanja.
