Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Apr.2019, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike
Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.
Specifičnost Srbije u tom smislu je što ne mitinguje samo opozicija, koja je izolovana od javnih glasila, pa praktično ne može da diže buku na drugi način, nego i vladajuća koalicija, koja nekom (ili samoj sebi) pokušava da dokaže >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da je “legitimno” na vlasti. U takvoj bučnoj atmosferi privreda Srbije još se drži relativno stabilno, što ne znači da se neka dublja politička kriza neće odraziti i na domaći ekonomski život. Naše je iskustvo da za političke lomove nisu bitni tekući privredni tokovi, ako su povoljni, ali su oni u suštini bitni ako ekonomske prilike naglo krenu nizbrdo.
Prognoze o sudbini srpske privrede u ovoj i narednoj godini još su relativno dobre, ako možemo verovati (uvek pomalo zakasnelim) ocenama Međunarodnog monetarnog fonda. Naime, prema dokumentima pripremljenim za prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke, ove svetske institucije su ostale pri proceni da će Srbija ove godine uspeti da ostvari rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. U tim papirima ostaje se i na proceni da Srbija iduće, 2020, može ostvariti privredni rast po stopi od 4 odsto. Iako to za Srbiju, zapravo, nije dovoljno (mada je reč o procenjenim stopama rasta najvišim u regionu), može se primetiti da nije loše što MMF ne očekuje neplanirani pad stope rasta našeg BDP-a iako su, kako je primetio i ekonomista Ivan Nikolić (na nedavnom predstavljanju poslednje publikacije MAP-a) “rizici iz okruženja ozbiljni”. On pri tome ponavlja i zebnje u vezi s “redukcijom privredne aktivnosti” u Nemačkoj i Italiji, koje su kao države najkrupniji ekonomski partneri Srbije. Pri tome, Ivan Nikolić takođe procenjuje da oscilacije konjunkture na samom početku ove godine još nisu razlog za promenu osnovnih ekonomskih prognoza u Srbiji. Dakako, promenu naniže.
I neki drugi srpski ekonomisti procenjuju da je cilj od oko 3,5 odsto privrednog rasta u ovoj godini dostižan, mada su opšte prilike fluidne – od onih međunarodnih do meteoroloških (proleće je zasad veoma sušno). Tanjug tako prenosi izjavu Ratka Bogdanovića iz Ekonomskog instituta u Beogradu da su “okolnosti promenljive” i da će na porast privredne aktivnosti u Srbiji znatno uticati dolazak (ili nedolazak) novih investitora i nove proizvodnje. Mogli bismo tome dodati da mnogi ekonomisti nisu veliki optimisti u pogledu priliva stranih investicija u Srbiju narednih godina, to jest, preciznije rečeno, da će taj priliv imati manji uticaj na rast BDP-a od onog koji je imao prošle i ove godine. Istina, neki krupan investicioni projekat (poput, na primer, dolaska Folksvagena u Srbiju – o čemu se sada neodređeno govori), mogao bi da otkloni sumnje da više nećemo moći računati na relativno krupne strane investicije iduće i narednih godina.
I nade da će strane kompanije koje su već prisutne u Srbiji nastaviti ubrzano da uvećavaju kapacitete i proizvodnju u ovdašnjim pogonima čine se preterane jer ta ulaganja isplativa su samo ako ne popusti evropska i svetska konjunktura, to jest ako bude mesta za porast izvoznih plasmana. A to je već problematično.
Najveći privredni problem mogla bi postati paraliza zakonodavne vlasti, to jest činjenica da se lavovska parlamentarna većina u Skupštini Srbije, pa i Vlada Srbije, sve više bave “bitkom sa opozicijom”, a sve manje nastavkom reformi. Mada je zamenik direktora MMF-a ovih dana srpskoj delegaciji za prolećno zasedanje svetskih ekonomskih institucija, na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, dao pohvale za reformsku politiku, pa bi moglo izgledati da je s reformama sve u redu. Daleko je Vašington, tamo se verovatno još vrti priča o uspehu naše fiskalne konsolidacije, dok nama stalno stižu novi-stari problemi sa još uvek sklerotičnim privrednim zakonodavstvom i još gorom primenom tog zakonodavstva.
