Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Okt.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Previsoki porezi
Koliko su mediji u Srbiji uglavnom bliski vlasti i u velikoj većini neskloni “objektivnom novinarstvu”, vidi se iz mnogobrojnih, gotovo svakodnevnih primera.
Evo, ni nedavna vest da preduzetnici u Srbiji plaćaju veće poreze nego u Nemačkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i tako redom, mada je objavljena, kao da nije zavredila propratne komentare u našoj štampi, a, dakako, ni neku širu javnu debatu. Reč je, inače, o nalazu iz zajedničkog istraživanja Vladine agencije NALED >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i Fakulteta političkih nauka u Beogradu, prema kojem ispada da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu u Srbiji za poreze i doprinose mora da izdvoji 44,22 odsto ukupnih prihoda, dok je taj procenat u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj isto 25 odsto, a u Nemačkoj je čak upola manji – 21,13 odsto (Danas, 6. oktobra).
Zanimljivo je pri tome primetiti da su naše novine, praktično paralelno spomenutoj vesti o velikom raskoraku između poreskog opterećenja preduzetnika u Srbiji naspram većine fiskalnih opterećenja u drugim evropskim državama, objavile i izjavu Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, da i kod nas “ima prostora za niže poreze” (takođe Danas, od 6. oktobra). Naime, Petrović je, suprotstavljajući se ideji Vlade Srbije da ovogodišnji budžetski suficit gotovo u celini podeli kroz povećane plate javnog sektora i kroz penzijske povišice, izneo mišljenje da će 2018. godine “u budžetu biti prostora za smanjenje poreza i doprinosa na rad, odnosno 15 do 25 milijardi koje se za to mogu iskoristiti”. On je dodao da bi tim novcem porez i doprinosi mogli biti smanjeni sa 64 na 62 odsto (do 60,5 odsto ako se iskoristi gornja suma) od bruto plata, te da takvo poresko rasterećenje ne bi zahtevalo povećanje PDV-a.
Znao sam da u jednoj maloj i siromašnoj republici kakva je Srbija, država, proporcionalno novostvorenoj vrednosti, košta više nego u nekim velikim i razvijenim državama, ali moram priznati da sam i sam bio iznenađen da je poreski teret kod nas toliko veći ne samo od onog u velikim evropskim državama nego i u onim iz susedstva. Istina, o prevelikom poreskom opterećenju, posebno teretima na zarade (na rad), u Srbiji se govori već decenijama, a mnoge vlade su tokom tog dugog razdoblja obećavale da će nešto učiniti na smanjenju fiskalnog opterećenja, bar kod onog dela preduzetničkih troškova prema zaposlenima. No, uglavnom su ponekad snižavani jedni porezi i doprinosi, a istovremeno povećavani neki drugi, pa je ukupno opterećenje ostajalo praktično isto, a raznovrsni simpozijumi o nekakvom budućem razvoju malih i srednjih preduzeća (koje doprinosi posebno pritiskaju) nastavljali su da naklapaju o “državnoj podršci”, te MSP sektoru kao navodnoj “razvojnoj strategiji države”.
Neko će reći da u prvoj fazi krhke fiskalne konsolidacije Srbije nije moguće istovremeno ukidati vanredna smanjenja plata i penzija i snižavati poreze, te da su uposlenici države i penzioneri ugroženiji nego preduzetnici. To je delimično tačno, ali pri tome ne treba zaboraviti da je stepen privredne aktivnosti u Srbiji nedovoljan, a nezaposlenost i dalje visoka, te da od privrede živi cela društvena nadgradnja – pa ako ona, privreda, izgubi vazduh, sva druga nadmudrivanja o generalnoj društvenoj raspodeli postaće besmislena.
Ne ulazeći ovde dublje u problem niskih privatnih investicija u Srbiji, treba ipak jednostavno naznačiti da je visoko opterećenje preduzetničkih prihoda jedan od uzroka niskih investicija tog sektora, bez kojih, dokazano je mnogo puta, ni mnogo veći priliv onih inostranih investicija ne može državu izvesti na put visokih stopa rasta. Tim pre što se inostranim ulagačima u Srbiju daju poreske olakšice o kojima domaći proizvođači samo mogu da sanjaju.
Dok se naši porezi i doprinosi ne spuste bar na nivo državnog okruženja, ne vredi mnogo raspredati ni o bekstvu mnogih preduzetnika u zonu sive ekonomije, pre svega zbog visokog oporezivanja legalne privrede. Možda bi država sa blažim porezima uvukla u “belu ekonomiju” toliko preduzetnika da bi, na kraju, u ukupnom zbiru čak prihodovala više nego što zahvata danas.
