Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Okt.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti
Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).
Naime, prvo se u Večernjim novostima (21. oktobra) pojavio intervju sa Aleksejem Borisovičem Milerom, prvim čovekom Gasproma (već 17 godina), koji je biranim rečima govorio o uspehu koji je njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << megakompanija ostvarila u konsolidaciji i razvoju Naftne industrije Srbije (NIS-a) otkako je 2008. godine preuzela 51 odsto vlasništva ove naše firme. Miler je ovde istakao da je NIS preuzet u haotičnom stanju, sa neto gubitkom od 100 miliona evra, bez razvojne strategije i sa zastarelim tehnologijama i distribucionom mrežom.
Miler je zatim rekao: “Već na kraju 2010. kompanija je imala 160 miliona evra neto dobiti. NIS sada ima jednu od najsavremenijih rafinerija u regionu i mrežu benzinskih stanica u Srbiji i još tri balkanske zemlje. Kompanija razvija proizvodnju nafte i sopstvenu elektroenergetsku industriju. To je jedan od vodećih srpskih izvoznika naftnih proizvoda i najatraktivnijih poslodavaca u zemlji. Ukupan obim investicija ‘Gasprom grupe’ i NIS u razvoj proizvodne infrastrukture i u nove projekte kompanije približava se sumi od tri milijarde evra. Mi smo odavno u potpunosti ispunili sve investicione obaveze fiksirane u kupoprodajnom ugovoru i nastavljamo da razvijamo ovaj aktiv. Rad kompanije je od velikog značaja za ekonomiju Republike Srbije. Od 2013. godine NIS svake godine uplaćuje u budžet Srbije više od milijardu evra, što je od 13 do 15 odsto budžeta zemlje. Na kraju prve polovine 2018. plaćanja su iznosila gotovo 700 miliona evra. Kao što vidite, rezultati govore sami za sebe.”
Miler, dakako, nije ovde bio dužan da spomene da je zapravo reč o uplatama u budžet Srbije – pre svega novca koje plaćaju građani Srbije putem raznovrsnih dažbina na promet goriva, a koje NIS samo prikuplja, ali bi bilo zanimljivo da ga je novinar pitao kako je njegova kompanija obezbedila produžetak beneficije da rudnu rentu u Srbiji i dalje plaća po izuzetno niskoj stopi od tri odsto od prihoda iako bi ona, po zakonu o rudnoj renti, trebalo da iznosi sedam odsto prihoda.
Dan posle ovog intervjua u Večernjim novostima, u novosadskom Dnevniku (od 22. oktobra) pojavio se tekst o prihodima budžeta Srbije (i lokalnih zajednica) od rudne rente protekle godine, zasnovan na podacima Ministarstva energetike. Ukupno, prošle godine je budžet Srbije po osnovu ove rente prihodovao 5,18 milijardi dinara. U tome, od rente na ugalj 2,06 milijardi dinara, od rente na vađenje metalnih ruda 1,51 milijardi dinara, dok je po osnovu eksploatacije nafte prihodovano 1,13 milijardi dinara, a ostalo je naplaćeno od korišćenja soli i minerala za građevinsku industriju.
U ovom tekstu je objašnjeno da, po zakonu, rudna renta za vađenje uglja iznosi tri odsto, za vađenje metalnih ruda pet odsto, a za eksploataciju ugljovodonika u tečnom i gasnom stanju sedam odsto prihoda. Nije, međutim spomenuto da je NIS-u odobrena neka stara stopa od tri odsto za vađenje nafte i gasa jer u ugovoru o prodaji NIS-a stoji da mu se neće povećavati fiskalne obaveze “do isplativosti projekta”, u koji je Gasprom uložio 400 miliona evra živih para.
Jedna grupa analitičara iz Novog Sada, međutim, uporno izračunava da se Gaspromu (prema podacima koje je sam objavio) projekat sa NIS-om odavno isplatio. Ta grupa doslovno tvrdi da je, sumirano, Gaspromnjeft od preuzimanja NIS-a do danas ostvario ukupnu dobit u Srbiji od 852.312,536 evra na uloženih 400 miliona evra, što je bruto zarada od 113 odsto, i šaljivo dodaju: Pretpostavljamo da se za projekat koji je generisao dobit od 852 miliona evra na uloženih 400 miliona evra može reći da se isplatio! Zbog toga, ova grupa predlaže da Vlada Srbije konstatuje da je kriterijum “isplativosti projekta” prodaje NIS-a ispunjen i da ova firma nadalje treba da plaća zakonom predviđenu rudnu rentu od sedam odsto.
