Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Jun.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Nije svejedno
Iako je proteklih dana izbor Ane Brnabić za mandatarku obnovljene Vlade Srbije već analiziran uzduž i popreko, ne mogu da propustim priliku da i ja ne kažem ponešto o toj “nekonformističkoj” odluci novoizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića – da za svoju naslednicu na premijerskom položaju odabere upravo osobu koja se ne uklapa u tradicionalnu sliku onoga ko treba “ognjem i mačem” da vodi srpsku izvršnu vlast.
Načelna opaska da je izbor Ane Brnabić >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << samo potvrda procene da Vučić želi da zadrži punu ličnu kontrolu izvršne vlasti i posle odlaska na poziciju šefa države, pa otuda bira “nestranačku ličnost” koja iza sebe nema organizovan i jak politički lobi, ma koliko u osnovi tačna, nema preteranu težinu. Jer, predsednik najjače stranke u Narodnoj skupštini Srbije mogao je tu kontrolu ostvariti i preko neke lojalne ličnosti unutar sopstvene partije, uz nešto rizika da se (za politiku) prirodne surevnjivosti između lidera određenih struja unutar te partije pojačaju. O tim surevnjivostima, istina, znamo relativno malo – ali je teško pretpostaviti da je Vučić riskirao mnogo kada je funkciju premijera popunjavao više sa željom da se dopadne Evropi i SAD nego da nagrađuje lojalnost svojih stranačkih saradnika. To jest, da je riskirao da će se dosada suprotstavljeni aspiranti na najviše položaje ujediniti protiv njega lično u samoj stranci zbog toga što na visoku državnu funkciju nije izabran niko od saboraca u borbi za dominaciju stranke na političkoj sceni Srbije.
Taj navodni “otpor” SNS-a Vučiću da odustane od “kapitalizacije” izbornih pobeda ove stranke simbolički uzdižući nekoga iz njenih redova na vrh Vlade Srbije mogao bi se, inače, tumačiti na dva načina: ili kao svojevrsni manevar koji treba da akcentuje snagu i odvažnost samog Vučića da izborom Brnabićeve učvrsti poljuljanu veru Zapada da je on doista evropejski orijentisan reformator Srbije ili kao još jedan (istina gotovo perverzan) način da se disciplinuje naprednjačka stranka, koju njeno rukovodstvo stalno uverava da bi bez Aleksandra Vučića ona bila samo neuspešna družina Šešeljevih siročića bez moći, vlasti i novca.
Kada bi se učinio pokušaj da se “gunđanje” unutar SNS-a zbog izbora Ane Brnabić za mandatara nešto dublje analizira, trebalo bi ući u (verovatno) raširen strah članstva ove partije da je opasno ići “uz nos” ruskom faktoru na Balkanu i da ova menadžerka, školovana u SAD i Velikoj Britaniji, nema dovoljno razumevanja za ovdašnja pravila “upotrebe vlasti” za ličnu hasnu i familijarnu promociju, te da “nije naša” (već je sa Krka), a treba da štiti famozne nacionalne interese u kojima se baš ti lični interesi osećaju kao bubreg u loju.
Neko će reći da bi odabirom ministra Dušana Vujovića za novog premijera Vučić mogao postići isto, pa i veće “ekspertsko” farbanje Vlade Srbije sa manje primedbi iz svojih redova, pa možda i sa više odobravanja iz svetskih finansijskih centara moći. No, takvom odlukom sam Aleksandar Vučić bi išao naruku onima koji smatraju da je finansijska konsolidacija Srbije poslednjih godina manje rezultat njegovog znanja i hrabrosti, a više uspeh Ministarstva finansija, na čijem je čelu Vujović bio u najtežim trenucima. Uza sve to, Vujović ima niz sopstvenih kontakata u svetskim centrima, koje Ana Brnabić sigurno još nema i zbog toga se mnogo više mora oslanjati na glavnog poslodavca.
Teorija, kojoj je dao povoda svojim natuknicama sam predsednik Vučić, da će Ivica Dačić u novoj Vladi Srbije biti “zadužen za politiku”, a Brnabićeva, valjda, više za ekonomiju i tekuću operativu, nije baš uverljiva – jer šta će onda raditi sam predsednik države. To je možda i nepotrebna poruka Kremlju da se politika “proruske neutralnosti” ne menja jer tamo ne sede politički naivci, pa, moguće, ni oni koji suviše veruju u Dačićev “proruski fundamentalizam”. To je problem svakog suviše prilagodljivog “političkog mačka” – da mu na kraju ne veruju ni oni kojima doista želi da služi.
Na kraju, pojavilo se i mišljenje da je šteta što je Ana Brnabić prihvatila Vučićevu ponudu, pošto će njena vlada navodno biti samo “prelazna” (do novih prevremenih parlamentarnih izbora), te da je moguće da Vučić od nje napravi “žrtvenog jarca” ako uskoro u Srbiji nešto krene lošije od ovoga što sada živimo ili zato što se raširene nade u boljitak ne ostvaruju. Mogu da razumem da takvu brigu pokažu lični prijatelji Ane Brnabić, ali u javnom poslu, onaj ko ga se prihvati, takvu brigu mora da savlada i prikrije i da se pridržava pravila (da parafraziram jednu pravnu frazu): “vlast je da se koristi” – sve dok vas ne obore.
