Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Jul.2020, 09:57
Dimitrije Boarov: Limitiranje pogoršanja
Kad pogledamo poslednje izveštaje o navodnom “drugom piku” Covida-19 u Srbiji, možemo proceniti da će ova godina za srpsku ekonomiju biti teža nego što je predstavljana u predizborno vreme. Prognoze nisu veselije ni kad drugih evropskih zemalja, što znači da se moramo pripremiti za dodatne ekonomske probleme.
Naš poznati ekonomista Branko Milanović, koji je stekao ugled i u međunarodnim stručnim krugovima i institucijama za koje već duže vreme radi, osporio je priču >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << o tome da Srbija ove godine može održati razvoj usred korona-krize u svetu i rekao da prioritet naše ekonomske politike treba da bude “limitiranje pogoršanja”. U intervjuu koji je dao Televiziji N1 (u ponedeljak 29. juna) on je svoje mišljenje obrazložio činjenicom da je Srbija (pa i Jugoslavija) obično napredovala kada su napredovali njeni glavni spoljnoekonomski partneri u Evropi, a padala u recesiju kada su oni bili u ekonomskim neprilikama.
Milanović je pri tome izneo pesimističnu prognozu da se ekonomske prilike neće “vratiti u normalu” kada se nekim klikom objavi “kraj pandemije”, pa je u tom smislu naznačio da to treba imati u vidu i u projekcijama za narednu godinu. Uostalom, pojavu da MMF i Svetska banka poslednjih meseci kontinuirano “pogoršavaju” svoje prognoze u pogledu “negativnih stopa rasta” ove godine, on je podupro i ličnom procenom da će se uskoro te prognoze dodatno pogoršati. Na direktno pitanje znači li to da treba očekivati i oseku investicija u narednim godinama, Milanović je oprezno odgovorio procenom da to zavisi od dužine pandemije, od privrednih oblasti koje su u pitanju i od niza drugih faktora koji su sada neizvesni.
Milanović je primetio da se sada u Americi i Evropi emituje mnogo novca kako bi se spasle pojedine privredne oblasti, ali to ne leči “krizu tražnje”, koja je evidentna, naročito u ugostiteljstvu, turizmu, putovanjima. Uostalom, po njegovom mišljenju, ekonomska globalizacija će “posle korone” verovatno biti manja jer će se većina zemalja pre svega truditi da očuva i privileguje unutrašnju privredu. Otuda treba očekivati negativne efekte “kidanja lanaca” u međunarodnoj podeli rada, što svakako opterećuje ekonomsku perspektivu razvoja malih i siromašnih zemalja.
Dakako, Milanović nije ulazio u direktan komentar konkretnih rešenja kojima je, u borbi s posledicama korona-krize, pribegla Vlada Srbije. Međutim, sada kada ističe tromesečni moratorijum na plaćanje poreza i vraćanje dugova, među privrednicima se već raspravlja o tome šta bi država nadalje trebalo da preduzima radi pomoći preduzećima i preduzimačima, osim što je u toku novi talas zaduživanja kod poslovnih banaka uz državnu garanciju. Sudeći po onome što se čuje iz privrednih krugova, čak ima i vajkanja da ove garancije važe samo prema onima kojima poslovne banke odobre kredite. To je, zapravo, stara iluzorna priča da bi država mogla nekako da natera banke da štedrije dele pozajmice (za koje će ona garantovati), kad same mogu jeftino da se zadužuju.
Možda bi to doista bilo lepo i pravedno, ali to bi verovatno bio siguran put u bekstvo stranih banaka iz Srbije, što, opet, ne bi odgovaralo zajmotražiocima.
Inače, prema podacima koje iznosi Danas (29. juna) do 15. juna banke su odobrile 6.332 kredita (sa državnom garancijom) u vrednosti od 526 miliona evra, a radi se na još 3.449 kredita u vrednosti od 453 miliona evra. Valjda ti krediti “na kojima se radi” neće zakasniti. Vlada Srbije možda ima prostora da obeća garancije za još veći volumen kreditne podrške privrednicima, ali kod dugova je problem što ih kasnije nije lako vraćati.
Sve u svemu, kada pogledamo poslednje izveštaje o navodnom “drugom piku” Covida-19 u Srbiji, možemo proceniti da će ova godina za srpsku ekonomiju biti teža nego što je predstavljana u predizborno vreme. Prognoze nisu veselije ni kad drugih evropskih zemalja, što znači da se moramo pripremiti za dodatne ekonomske probleme.
.jpg)
