Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Okt.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"
Iako se decenijama bavim privrednim temama i raznovrsnom proizvodnjom, moram priznati da sam stalno zaobilazio jednu od najstarijih i najrazvijenijih “proizvodnji” u Srbiji – proizvodnju “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.
Valjda me je zbog toga zabrinula izjava visokog funkcionera Bezbednosno-informativne agencije Marka Parezanovića da Srbiji prete opasnosti “destrukcije i subverzije” od “pojedinaca” iz opozicionih partija, “delova” medija, “delova” >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nevladinog sektora itd., koji se “stavljaju u funkciju stranog faktora”.
Zalud je predsednik države Aleksandar Vučić odmah pokušao da “ublaži” ovu ocenu državne Agencije tezom da “strani faktor” nije glavni problem bezbednosti Srbije (nego su to ekonomske prilike i Kosovo), ni on ne bi smeo da se pohvali okolnošću da je zajedno sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom i direktorom policije Vladimirom Rebićem uopšte “ukrasio” jedno savetovanje, koje je navodno organizovala minorna desničarska organizacija “Nacionalna avangarda” (u prošli petak u beogradskom hotelu Hilton).
Već i sama ta okolnost, da je spomenuto savetovanje dobilo toliko visoko “političko pokriće”, navodi na pomisao da je “Nacionalnu avangardu” i porodilo neko marketinško odeljenje neke od naših “službi” (što ne bilo prvi put u našoj istoriji). U tom smislu zabrinjavajući je nizak nivo Parezanovićeve izjave, a još gora je njena suština.
Jer, fenomen “sprege stranih i unutrašnjih neprijatelja” odavno je objašnjen – učinio je to još nekadašnji čuveni jugoslovenski ekonomista Branko Horvat, koji je duhovito objasnio “dragocenost” neprijatelja i izdajnika u nedemokratskim režimima. Naime, bez “subverzivne i destruktivne delatnosti” tih neprijatelja nije bilo moguće objasniti zašto nema mesa u mesarama, krompira na pijacama, odela u radnjama, itd. – i zašto je “lepša budućnost” u stalnom zakašnjenju iako je “narodna vlast” bivala sve jača i jača. Poenta je zapravo u tome da je tako objašnjavana potreba za stalnom bespoštednom borbom protiv onih koji misle drugačije i “stavljaju klipove u točkove našeg razvoja”. No, kako je broj neprijatelja, naspram štete koju su navodno činili, uvek bio nedovoljan, morala se povećati njihova proizvodnja. Valjda BIA nema takve “proizvodne planove”.
Zahvaljujući Danasu (od 8. oktobra) šira čitalačka publika saznala je nešto više i o navodnom organizatoru gorepomenutog savetovanja “Ka bezbednijoj Srbiji”. To jest, ovaj list je objavio manifest Udruženja građana “Nacionalna avangarda”. Ukratko, reč je, izgleda, o organizaciji koja treba da okupi mlade desničarske intelektualce koji će se izboriti sa Drugom Srbijom, navodno smeštenom “u Krugu dvojke u Beogradu”, kako bi se ostvarila istorijska težnja srpskog naroda za oslobođenjem i ujedinjenjem (od Garašanina do danas), koje, čini se, sprečavaju upravo “drugosrbijanci”. Tako su osnivači ovog udruženja pokazali da su dobro razumeli glavno načelo politike koje je u Nemačkoj, između dva svetska rata, formulisao Karl Šmit: prvo je da se odredi ko je neprijatelj! Da bi se taj unutrašnji neprijatelj pobedio, mora se stvoriti “nova elita” i to je zadatak “Nacionalne avangarde” kao “subjekta srpskog nacionalnog pokreta”, koji će to postići “afirmišući arheofuturistički pristup poimanju nacionalne ideje” (koji mozak je ovo smislio?)
Da aktuelna vlast i njene službe ne bi ostale usamljene u proizvodnji neprijatelja i autogolova, potrazi za spoljnim neprijateljima pridružio se i trenutno glavni čovek opozicije Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, koji je za kolaboraciju sa Vučićevim režimom optužio Džejmsa Rufa, šefa misije MMF-a, jednim “otvorenim pismom” u kojem naglašava da su fiskalnu stabilizaciju platili građani Srbije, a ne država (kao da država ima neki drugi novčanik osim novčanika građana). Đilas je Rufu posebno zamerio što hvali ekonomsku politiku Vlade Srbije, koja, navodno, već pet godina uništava Srbiju, ali ne iznosi naročite dokaze za tu tvrdnju. I inače, vođen nekim anahronim “kriptosocijalističkim projektom” privrednog sistema, Đilas unosi dodatnu konfuziju na političku scenu Srbije i udvara se biračkom telu bajatom populističkom argumentacijom. To je put u ćorsokak.
