Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Okt.2020, 10:05
Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo
Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast
Pošto je još od rimskog prava “sigurna privatna svojina” temelj demokratskog društvenog uređenja, kako je nas u Srbiji uzalud podučavao pokojni >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << profesor Andrija Gams, a kako su nepokretnosti još uvek najkrupniji deo svačije individualne svojine, poslednjih godina zabrinutost izazivaju stalni sporovi oko Republičkog geodetskog zavoda i polovični uspesi u “reformisanju” ovog državnog “čuvara imovinskih knjiga”. A žalimo se da nas Evropska unija neće.
Posle niza nejasnih i mnogo dugih štrajkova zaposlenih i očiglednih “unutrašnjih sukoba” u RGZ-u, gde nikad nije bilo jasno da li se radi o “nestručnom vođstvu”, malim platama službenika ili o borbi za prevlast u “kontroli” vlasničkih atesta preko legalnih, politički motivisanih ili koruptivnih poteza, sada su u javnost dospeli “šumovi” između javnih beležnika i starog monopola RGZ-a da skupo izdaje papire koji su jedan od dokaza u svakom sporu oko pitanja šta je čije.
Prilikom ovog spora do beogradskog Danasa nedavno su dospeli podaci koji indirektno pružaju materijal za zabrinjavajuće zaključke. Prema ovom listu (od 14. oktobra), početkom oktobra u Republičkom katastru bilo je 615.213 nerešenih predmeta. Iako se, navodno, mesečno reši 72,5 odsto prispelih zahteva, broj nerešenih slučajeva na mesečnom nivou ne opada nego raste. Spor izaziva razlika između podataka Komore javnih beležnika, iz koje dolazi podatak da je upis u katastar nepokretnosti u poslednje dve godine (otkako je na snazi poslednji zakon koji reguliše ove pravne poslove) odbijen u 16.946 slučajeva, dok je RGZ saopštio da su postupci upisa zaustavljeni u 23.924 slučaja i da su vlasnici – građani oštećeni u oko 50.000 slučajeva, navodno, zbog nestručnosti beležnika.
U pozadini ovog čudnog spora i nesaglasja oko elementarnih podataka izgleda da je “šum” između Vlade Srbije i RGZ, navodno oko toga što RGZ već dve godine ne predlaže “uredbu o bližim uslovima” izdavanja vlasničkih papira, pa navodno, Vlada bez tog predloga ne može da usvoji dotičnu uredbu. Ako se odmaknemo od ovog nejasnog spora, pa stvar pogledamo sa strane, izgleda da je i ovde bitka i oko nadležnosti i oko novca. Stiče se, naime, utisak, na jednoj strani, da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani može se spekulisati da i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč u svakom ad hoc slučaju može imati najviša izvršna vlast.
Uzgred budi rečeno, da ni RGZ nije “još jedna ustanova čija je nezavisnost i profesionalnost ugrožena ovim režimom”, uverio sam se i lično jer sam dobio neko rešenje u kojem ta ustanova odbija da u Katastar upiše pravosnažno sudsko rešenje (navodno je nejasno), pa se dobija utisak da ovaj organ izvršne vlasti smatra da je njegova moć iznad sudskih odluka, što nekako deluje suprotno pukoj evropskoj demokratskoj tradiciji (na prigovor ne reaguju duže od godinu dana).
Sve su to, dakako, detalji koji kvare sliku “transparentnosti” svojine nad nekretninama otkako je katastar “digitalizovan”. Najviše zabrinjava to što je RGZ na neki način postao (ili bolje reći ostao) usko grlo inače velikog i prilično dinamičnog tržišta nepokretnosti u Srbiji, na kojem se godišnje promeće nekoliko milijardi evra. Zanimljivo, u tom prometu caruje gotovina kao sredstvo plaćanja – valjda zbog “eurizacije”. Znači, poverenje u dinar nije potpuno vraćeno ni 30 godina posle hiperinflacije.
