Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Avg.2016, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Kad upeče avgust
U danima kada “upeče zvezda” i kada se cela Evropa raziđe na godišnje odmore i kad, čak i kod nas, “sav pošteni svet” (koji ima nešto para) krene na more i u planine, postavlja se pitanje ima li Srbija neku aktuelnu ekonomsku temu osim raspredanja o novoj-staroj republičkoj vladi, čije se formiranje oteglo preko svake očekivane mere?
Pokušavajući da odgovorim na ovo pitanje uzalud sam se okrenuo sopstvenoj “arhivi” – da vidim šta sam to za Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Magazin pisao početkom avgusta 2013, 2014. i 2015. godine.
Eto, 8. avgusta 2013, kada je premijer još bio Ivica Dačić, bavio sam se njegovom izjavom da je “u privredi i finansijama stanje najgore”, a tu izjavu sam “ukrstio” sa posetom Beogradu nesuđenog savetnika Vlade Srbije Dominika Stros Kana, koji je nakon razgovora s tadašnjim “prvim potpredsednikom Vlade” Aleksandrom Vučićem izneo opasku da je bolje imati “vuka na čelu ovaca nego ovcu na čelu vukova” (ova napomena deluje nekako sveže).
Uprošćeno, u tom tekstu izneo sam mišljenje da ne treba mnogo očekivati od “stranih savetnika” nego da premijer Dačić treba da se poduhvati reformi privrednog sistema. Kana više nema na našoj sceni, Dačića je na premijerskoj poziciji zamenio Vučić – “vuk” je, dakle, na neki način stao na čelo “ovaca”, ali privredne reforme nisu daleko odmakle, dok balkanske političke svađe pršte kao zlokobni vatromet.
Sedmog avgusta 2014. godine analizirao sam ocenu Fiskalnog saveta da treba “povisiti” potrebnu giljotinu za plate i penzije sa 10 na 15 odsto, navodno zato što je izračunato da će budžetski deficit te godine dostići 2,6 milijarde evra, pa se mora “rezati” više nego što se mislilo kako bi se učinio neophodan korak u pravcu ostvarenja strategije fiskalne konsolidacije.
Taj predlog Vučićeva vlada nije u potpunosti prihvatila, već je kasnije, novembra te godine, doneta odluka o “10 odsto seče”. Fiskalni savet u suštini do danas nije “povukao” spomenutu procenu, a premijer Vučić, na drugoj strani, stalno ističe da i MMF i Svetska banka, kao i svi svetski relevantni posmatrači, hvale pravac akcije kojom je Srbija svoje državne deficite stavila pod kontrolu.
Prošle godine, 6. avgusta, pisao sam o manjku investicija u Srbiji, pa sam se podsmehnuo okolnosti da je samo Srpska pravoslavna crkva u investicionoj ekspanziji. Jer, u tim danima je u novinama bilo objavljeno da ćepočeti radovi na planini Stolovi kod Kraljeva, na vrhu Usovica, na visini od 1.375 metara – gde će se graditi “pravoslavni krst” visok 33,5 metara (pošto je Hrist imao 33,5 godina kada je razapet), a koji će biti osvetljen noću iz solarnih ćelija ili mini vetrenjače – pa će se taj krst videti i danju i noću iz pola Srbije.
Ne znam da li su neki radovi na vrhu Usovica započeti, ali se obim privrednih investicija u Srbiji u poslednjih godinu dana uvećao – nažalost ne onoliko koliko nam je nasušno potrebno.
Zašto se ovde (neko će reći) pretenciozno poigravam temama o kojima sam pisao proteklih avgusta, “kad upeče zvezda”? Zato što već i ovo neobavezno “samocitiranje” na izvestan indirektni način pokazuje da se stvari u Srbiji ipak menjaju, ali da ključni problemi samog sistema žilavo opstaju, što stalno zaziva potrebu da državno vođstvo “rešava” probleme pojedinih preduzeća na račun poreskih obveznika (sada su na redu Galenika i PK Beograd); da se zbog toga građani stalno pozivaju da imaju razumevanja za administrativne mere štednje na platama i penzijama i da su investicije i dalje nedovoljne (a i prespore) da bi se ekonomski rast ubrzao do tempa koji bi u perspektivi mogao Srbiju da izvuče na konvejer “nadoknađivanja zaostajanja”.
Uzgred budi rečeno, početak avgusta, s njegovim omorinama i iznenadnim olujama, nije baš zgodan za formiranje “vlade osveženja”, ako sastav te vlade ostane praktično isti kakav je i bio. I to je, čini mi se, glavna muka ne samo mandatara Vučića nego i svih nas zajedno.
