Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Okt.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Izobilje problema
Iako su vodeći državni i privredni funkcioneri Srbije tradiciju “oktobarskih slobodarskih svečanosti” i obeležavanje 100 dana rada poslednje Vlade Srbije iskoristili da nas zaspu nizom povoljnih privrednih podataka, sada bi trebalo “trijumfalističku atmosferu” približiti realnosti i društvenu pažnju preusmeriti na izobilje problema koji i dalje muče državnu ekonomiju.
Uzgred budi rečeno, pored onih doista povoljnih podataka koji ilustruju postepenu konsolidaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << javnih finansija, plasirani su i navodno povoljni podaci koji su više rezultat promene deviznih kurseva u trouglu dolar, evro i dinar nego što pokazuju neka poželjna realna kretanja. Tu pre svega mislim na podatke o kretanju javnog duga i spoljnotrgovinske razmene.
Na primer, premijerka Ana Brnabić je pre neki dan spomenula kao uspeh njene vlade i smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u za više od pet odsto. To je nominalno tačno, ali pri tome treba imati u vidu da je to učešće i dalje previsoko, više od 65 odsto (na šta je opomenuo Ljuba Madžar), te da je javni dug, posmatrajući ga u evrima, letos bio 24,2 milijarde evra, a pre tri godine on je iznosio 23,2 milijarde evra. Kvaka je u tome (kako je objasnio Milan Kovačević u Danasu od 20. oktobra) što je dinar “ojačao” prema evru (ove godine za pet odsto), pa se dinarska računica njegovog učešća u domaćem bruto proizvodu naprasno poboljšala.
Ili, kad pogledate izvozno-uvoznu statistiku videćete velike razlike u razmeni ako se ona izrazi u evrima ili ako se izrazi u dolarima zato što postoji velika razlika između spomenutog jačanja dinara prema evru (pet odsto) i prema dolaru (15 odsto). Tako da prognozirani porast izvoza od oko 12,5 odsto i uvoza od oko 13 odsto (prognoza za 11 meseci) treba uzeti sa izvesnom rezervom, to jest moraju se imati na umu kursne promene.
Vlada će, dakako, najviše morati da brine o deficitu na tekućem računu države koji se u avgustu procenjivao na blizu 1,3 milijarde evra i bio je 70 odsto veći nego u istom razdoblju prošle godine. Otuda stručnjaci MMF-a i procenjuju da će minus na tekućem računu Srbije ove godine biti na oko minus četiri odsto BDP-a (a iduće godine minus 3,5 odsto BDP-a). Istina, sećamo se da je taj minus pre desetak godina bio i oko 14 odsto BDP-a.
Nadalje, Vlada Srbije će morati i do kraja godine, a sigurno i u godinama koje dolaze, da brine zbog “mešovitog” poslovanja javnih preduzeća – neka poboljšavaju finansijske efekte svog rada, neka i dalje gomilaju gubitke, pored onih starih (sada ih zovu “istorijski gubici”. Evo, ako pogledamo rang-listu najvećih gubitaša Srbije u 2016. godini, koju je nedavno i zvanično prezentovala Agencija za privredne registre, prva četiri mesta su zauzela preduzeća u državnoj svojini: Železara Smederevo sa neto gubitkom od 16,24 milijarde dinara, Putevi Srbije sa neto gubitkom od 13,12 milijardi, Azotara u Pančevu sa neto gubitkom od 5,97 milijardi dinara i Petrohemija sa neto gubitkom od 5,26 milijardi dinara. Kad samo saberete ove gubitke, dolazite do crnog zbira od preko 40 milijardi dinara – a gde su ostali, “niže rangirani” neto gubici državnog kapitala, kao i oni koji to nisu zasad (jer su neke obaveze pokrivene kreditima sa državnom garancijom), ali bi mogli postati deo javnog duga. Vladu i Ministarstvo privrede i dalje muči sudbina oko 150 neprivatizovanih preduzeća, a njihova prodaja očigledno ide teško, što se vidi i na primeru Galenike.
Sve u svemu, verovatno će Vlada Srbije morati u narednim mesecima da smanji “promenadnu delatnost” i za iduću godinu spremi budžet u koji može stati izobilje privrednih problema koji i dalje muče Srbiju.
