Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Sep.2016, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Izdržljivost stanovništva
U karikaturi – prognoze da će BDP Srbije ove godine biti povećan za oko tri odsto, te da će budžetski deficit biti prepolovljen na oko dva odsto BDP-a, uz zaustavljanje porasta javnog duga “pre roka”, pokrenule su odmah špekulacije o tome “kako potrošiti viškove”, to jest koliko već iduće godine treba da budu povećane plate.
Mada je to bilo i ostalo tipično za naše shvatanje društvene raspodele, bolje reći preraspodele pozitivnih efekata državnog gazdovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ova provala očekivanja, da će i “malom čoveku” nešto zapasti od makroekonomske stabilnosti i dobrodošlog talasa tekuće privredne konjunkture, signalizira istovremeno da je stanovništvu, a posebno državnim uposlenicima, došlo do grla i da takozvani “obični ljudi” žive sve teže, pa bi otuda, najzad, da nešto od vatrometa državnih ekonomskih podviga smeste i u sopstveni prazni džep. Jer, većinu tih uspeha u krajnjoj konsekvenci platilo je upravo domaće građanstvo.
Da nije reč samo o pukim željama i neobaveznim privatnim špekulacijama oko porasta plata, nego i nastojanjima Vlade Srbije, vidi se i po tome što je protekle nedelje, iznenada, u Beograd u “tehničku posetu” svratila i ekipa MMF-a na čelu sa šefom misije za Srbiju Džejmsom Rufom. Naime, prema zvaničnom saopštenju iz Vlade Srbije, u razgovorima tokom te posete “postignuta je saglasnost da smanjenje javnog duga treba da ostane prioritet i da se nastavi sa postepenim fiskalnim prilagođavanjem”, ali “u tom okviru razmotriće se potencijalne upotrebe prostora koji se otvara zahvaljujući fiskalnim rezultatima koji su bolji od očekivanih, pored ostalog i za umerena i targetirana povećanja plata u javnom sektoru i penzija, dodatne investicije u ključnim prioritetnim oblastima ili za druge stavke potrošnje kojima se unapređuje rast”.
Ova duga i rogobatna rečenica, posle koje sledi podsećanje na nisku inflaciju u Srbiji (pa se strancima čini da nije došlo do pada životnog standarda), mogla bi na jednostavnijem jeziku značiti da MMF nije oduševljen tekućom idejom o povećanju plata u javnom sektoru i penzija, ali da bi možda “progutao” izvesno povećanje “u prostoru uspeha” fiskalne politike. Problem je što očekivani fiskalni uspeh trenutno deluje masivno, ali je on daleko od toga da može da zajazi narasla očekivanja kod državnih uposlenika (pre svega). U stvari, taj fiskalni uspeh objektivno znači da ga je neko platio padom svog životnog standarda, bilo u sivoj ekonomiji, bilo na pijacama, bilo na blagajnama državnih ustanova i preduzeća.
Notorno je da svaki fiskalni uspeh države, u konačnici, zapravo, u najvećoj meri plaća građanstvo, neko više, neko manje (što nije nebitno). Tako je i sa ohrabrujućom konsolidacijom poreskih prihoda ove godine, o čemu je koncentrisane podatke prošle sedmice izneo profesor Milojko Arsić, predstavljajući poslednje izdanje “Kvartalnog monitora”. On je, naime, izneo da su u razdoblju januar-juli ove godine prihodi od PDV-a povećani za 11 odsto (u odnosu na isto razdoblje prošle godine), prihodi od akciza za 21 odsto, prilivi od poreza na dobit za 17,4 odsto, a od doprinosa za 2,6 odsto. Pri tome, Arsić iznosi ocenu da je veći deo povećanih poreskih prihoda ostvaren na račun sive ekonomije.
Ta dobrodošla “preraspodela” između sive i legalne ekonomije ne smanjuje težinu teze da sve to plaćaju građani ove zemlje, pa bili oni korisnici bele ili sive ekonomije, jer Bog ne plaća ni svoje ni tuđe poreze. U tom smislu ostaje jednostavno načelo da kad država ubira više – nekom ostaje manje, ukoliko se benefit ne postiže produktivnošću i nekim srećnim okolnostima na svetskoj pijaci. U našem slučaju, taj doprinos je mali.
Spomenuta preraspodela, inače, ne može izdržati očekivanje da se plate u javnom sektoru mogu već iduće godine povećati za osam i više odsto, to Arsić i sam naglašava, nego možda tek za upola manji procenat. A i to je problematično, kad se prisetimo šta sve od državnih troškova “iskrsne” pred kraj fiskalne godine.
Zbog svega toga ne bi valjalo da se vlast iz svojih političkih interesa zatrči i da krene da “deli velike viškove” ostvarene tokom ove godine, bez obzira na to što je stanovništvo na rubu finansijske izdržljivosti, o čemu svedoči i dupliranje zaduženosti “prosečnog građanina” kod banaka poslednjih godina.
