Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Dec.2018, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Godina povoljnih pokazatelja
Kad je reč o ekonomskim pokazateljima u Srbiji, godina na zalasku, 2018, može se oceniti povoljno.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda udvostručena je i u odnosu na prethodnu godinu očekuje se da će iznositi između 4,4 odsto (ministar finansija Siniša Mali) i 4,2 odsto (još važeća procena MMF-a). Inače, na kraju trećeg kvartala ove godine Republički zavod za statistiku konstatovao je da je porast BDP-a dosegao stopu od 3,8 odsto. Industrijska proizvodnja će, izgleda, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << postići skromniji porast, s obzirom na to da je u prvih deset meseci 2018. godine, u odnosu na isti period prošle, evidentiran porast od 2,4 odsto. Zapravo, posle prošlogodišnje loše godine, značajan doprinos porastu BDP-a ove godine dala je poljoprivreda, sa visokim porastom od 15,9 odsto do kraja sezone.
I državne finansije dobro stoje. Kako je izjavio ministar Mali, državni budžet će i ove godine (treću godinu zaredom) biti u suficitu u visini od 0,6 odsto očekivanog BDP-a. Javni dug je, prema njegovim rečima, opao na 54,1 odsto BDP-a (na 23,4 milijarde evra), a tome je doprinela i nedavna otplata dospele serije državnih obveznica od milijardu evra, koje su odnosile kamatu od blizu šest odsto. Strane investicije su relativno visoke i u 2018. godini i procenjuju se na 2,6 milijardi evra. Devizne rezerve su u porastu i krajem novembra su iznosile 11,62 milijarde evra (neto 9,7 milijardi).
Inflacija je tokom 2018. bila niska, oko 1,9 odsto, a devizni kurs dinara relativno stabilan. Nezaposlenost je značajno smanjena i sada iznosi 11,3 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska razmena dosegla je 44 milijarde evra, dakle bila je veća od BDP-a Srbije.
Iako su mnoge reforme u zastoju, može se primetiti da su na neki način povoljno rešena dva krupna državna “tranziciona posla”. Izdat je pod koncesiju Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu francuskom Vansiju, a 63 odsto vlasništva nad RTB Borom preuzela je velika kineska kompanija Ziđin majning. Francuzi su za koncesiju uplatili 501 milion evra, a obećali ulaganja u sanaciju i modernizaciju od 1,49 milijardi evra. Kinezi su “dokapitalizovali” firmu koju su preuzeli sa 350 miliona evra i obećali velike investicije kako bi se proizvodnja bakra udvostručila. Istina, ugovori o ova dva državna posla nisu objavljeni, pa ne znamo mnoge bitne stvari o tome ko će snositi rizike ukoliko se nade ulagača ne ostvare. Najdelikatnija su pitanja šta se događa ukoliko se broj putnika na aerodromu u Beogradu ne utrostruči i po kojoj ceni će se RTB-u nadalje prodavati elektroenergija (po beneficiranoj dosadašnjoj ceni ili po nekoj formuli cene koja uključuje neka objektivizirana kretanja u troškovima pri proizvodnji struje).
Državni uposlenici i penzioneri pamtiće prohujalu 2018. godinu i po tome što je ukinut zakon o ograničenju plata i penzija, pa su im, načelno govoreći, vraćena primanja iz 2014. godine. To nije naišlo na očekivano široko oduševljenje jer su i plate i penzije u Srbiji i dalje upadljivo niske. Doista, postavlja se pitanje kako žive najširi slojevi ako je prosečna neto plata zaposlenih i dalje ispod 500 evra mesečno i ako 200.000 ljudi radi, a ne dobija redovnu platu, to jest čeka da se poslodavci smiluju da ih isplate.
Uoči novogodišnjeg veselja nije ukusno raspredati o nepoznanicama koje i srpsku ekonomiju čekaju iduće godine jer te nepoznanice trenutno deluju tmurno – što može da se promeni ako se na globalnom, a naročito na lokalnom planu snizi retorika konfrontacije, trgovinskih ratova i političkog nadgornjavanja. Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek za tu vrstu Velike histerije.
Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek protiv Velike histerije
