Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Nov.2020, 10:58
Dimitrije Boarov: Fiskalno otrežnjenje
Covid-19 je samo okidač za državnu intervenciju u korist javnih preduzeća kojom je pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja.
Posle upornog ponavljanja famoznog slogana da će Srbija u ovoj “korona-godini” ostvariti najveću stopu privrednog rasta u Evropi, to jest da će njen BDP u odnosu na prošlu godinu opasti najmanje (oko jedan ili 1,5 odsto), sa drugim ovogodišnjim rebalansom republičkog budžeta, koji je ove sedmice “na izglasavanju” u Narodnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << skupštini, dolazi razdoblje “otrežnjavajućih činjenica”.
Naime, u odnosu na hitni antiepidemijski aprilski rebalans budžeta za ovu godinu, sada se odobreni državni troškovi za tekuću godinu povećavaju za 850 miliona evra, što ukupan deficit republičkog budžeta podiže na 4,2 milijarde evra, to jest na oko 8,8 odsto ukupnog BDP-a (u aprilu je njegovo učešće procenjivano na sedam odsto BDP-a). Ovaj budžetski deficit, prema oceni Fiskalnog saveta (od ponedeljka ove sedmice), rekordan je po učešću u bruto domaćem proizvodu i 40 odsto je veći od ranijih deficita 2012. i 2014. O tom rekordu svedoči i okolnost da se u zemljama Centralne i Istočne Evrope očekuju deficiti državnih budžeta u proseku od 7,5 odsto BDP-a.
Fiskalni savet prognozira da će republički deficit povećati javni dug Srbije sa 53 na oko 60 odsto BDP-a. Pri tome, ova institucija upozorava da zbog činjenice da se Srbija u svetu zadužuje po duplo višim kamatama od razvijenih zemalja, teret servisiranja našeg javnog duga proporcionalno je ravan njihovom od 120 odsto BDP-a, što naravno znači da dolazimo na granicu finansijske izdržljivosti države.
Fiskalni savet ne kritikuje činjenicu da se rebalansom povećavaju sredstva za javne investicije za 230 miliona evra jer je od toga oko 200 miliona evra predviđeno za nove bolnice i medicinsku opremu. Reč je, zapravo, o lečenju posledica prethodnog dugogodišnjeg zapostavljanja ulaganju u zdravstvo i zdravstveni sistem. Najveći problem su u stvari loši poslovni rezultati javnih preduzeća, koje država uporno pokriva. Tako Fiskalni savet pretpostavlja da će za pokriće tekućih gubitaka Er Srbija na osnovu rebalansa dobiti 150 miliona evra, Kancelarija za javna ulaganja dodatnih 100 miliona evra, Ministarstvo odbrane dodatnih 100 miliona evra (da li za namensku industriju ili za novo oružje?), EPS novih 40 miliona evra, a najbizarnije je finansiranje ulaganja u aerodrom Trebinje od 35 miliona evra.
U citiranoj oceni Fiskalnog saveta sadržine rebalansa republičkog budžeta za 2020. doslovno se kaže da je covid-19 bio samo “okidač za državnu intervenciju u korist javnih preduzeća kojom je pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja”. Dakako, Fiskalni savet ponavlja i ocenu da je deficit dobrim delom i posledica činjenice da su tokom 2020. plate u javnom sektoru realno povećane 10 odsto, a očekuje se pad BDP-a za najmanje jedan odsto.
U kontekstu rebalansa republičkog budžeta za ovu 2020. godinu, zanimljivo je navesti mišljenje Fiskalnog saveta da je opasno za iduću godinu projektovati previsoke stope rasta BDP-a (od 5-6 odsto), jer se u slučaju nedovoljnog paralelnog porasta poreskih prihoda, država može opet naći u visokom budžetskom deficitu, a za gornji limit tog deficita predlaže oko 2,5 odsto BDP-a.
Pošto se ovaj tekst piše pre rasprave u Narodnoj skupštini, biće zanimljivo videti da li će se novi sastav tog zakonodavnog organa baviti citiranim ocenama Fiskalnog saveta ili će biti iskorišćen za tekuće političke atrakcije u vezi s Bajdenovom pobedom na američkim predsedničkim izborima, sa sastavom nove crnogorske vlade, ostavkom Tačija na Kosovu ili nekim drugim događajima koji “pokrivaju” zabrinjavajuće trendove u javnim srpskim finansijama. A oni mogu postati još dramatičniji ukoliko koronavirus nastavi da nas pritiska još jačim tempom.
