Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Sep.2019, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije
Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.
Sada se spekuliše da je Kappa star >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << stekla između sedam i devet odsto akcija Kraša, dok mnogo veći akcionari ove firme iz Hrvatske zasad mudro ćute i ne nagoveštavaju da su možda već ušli u neko buduće savezništvo sa Šaranovićem, koje bi vodilo njegovom preuzimanju “većinskog paketa” nad spomenutom kompanijom.
Ova berzanska akcija, čiji je krajnji cilj, dakle, još maglovit, dobro je došla mnogobrojnim negovateljima loših odnosa između Hrvatske i Srbije, pa je u Zagrebu postavljeno staro pitanje o podobnosti, odnosno nepodobnosti srpskog kapitala u Hrvatskoj, a u Srbiji se spektar političkih ocena raširio između likovanja što će bar jedan Srbin biti gazda Hrvatima baš preko tamošnjeg čuvenog slatkog brenda do, opet stare, jadikovke kako se srpskom kapitalu raznim “perfidnim merama” iz političkih razloga ne dozvoljava da se razmahne u državama stvorenim na tlu nekadašnje SFR Jugoslavije.
Povodom ove “afere” beogradska Politika (od 22. septembra) priredila je “temu nedelje”, upravo pod već spomenutim naslovom “Zašto srpski kapital nije poželjan u regionu”, sa uglavnom već poznatim i stereotipnim procenama razloga relativno malih investicija Srbije u susednim zemljama, sa akcentom na hrvatsko tržište i sa impliciranom kritikom navodne prevelike otvorenosti Srbije za investicije i akvizicije iz Slovenije i Hrvatske. No, u okviru te grupe napisa koji sugerišu tezu da su srpski investitori “navalili” da ulažu u okolne zemlje, a da ih tamo neće iz političkih i nacionalističkih razloga, prema preciznim podacima i stručnom pristupu izdvaja se prilog ekonomskog konsultanta Dragovana Milićevića.
Milićević, naime, iznosi podatke o direktnim investicijama Srbije u zemlje sa ex-Yu prostora i obrnuto, o ulaganjima tih zemalja u Srbiju – u razdoblju između 2010. i 2018. Prema tim podacima (uz našu sabiraljku), Srbija je u pet novonastalih država direktno investirala 1.494 miliona evra, a primila investicije od ukupno 968 miliona evra. Iz Srbije se u navedenom razdoblju najviše direktno investiralo u Crnu Goru (665 miliona evra) i Bosnu i Hercegovinu (570 miliona evra), a najmanje u Makedoniju (četiri miliona evra) i Hrvatsku (62 miliona evra). Najveće direktne investicije u Srbiju imali su ulagači iz Slovenije (390 miliona evra) i Hrvatske (267 miliona evra). Najmanje takvih investicija došlo je iz Makedonije (42 miliona evra) i BiH (114 miliona evra).
Već letimičan pogled na navedene brojke sugeriše zaključak da je nivo međusobnih ulaganja bivših jugoslovenskih republika, iako se radi uglavnom o državama siromašnih kapitalom, za koje nije logično očekivati da njihovi investitori hrle da ulažu izvan domicilne države – uglavnom mali (iz Srbije se u navedenom razdoblju ulagalo manje od 200 miliona evra godišnje, a u nju se iz komšijskih zemalja ulagalo tek nešto više od 110 miliona evra godišnje). To su posledice ne samo “ratnog razlaza” iz Jugoslavije nego i okolnosti da su u najvećim novostvorenim državama na vlasti izrazito nacionalistički opredeljene političke strukture kojima nije potreban slobodan protok ljudi i kapitala. Već nešto upravo suprotno.
.jpg)
