Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Dec.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Dupliranje stope rasta
Pitaju me neki poznanici ovih dana – šta ja mislim da je najbolji ekonomski događaj u Srbiji ove godine, godine koja je na izmaku. Pitanje jednostavno, ali odgovor baš i nije.
Kad kažem da je to zaključivanje trogodišnjeg sporazuma Srbije sa MMF-om, februara 2015, većina mi kaže: daj nešto životnije, ono što nam ne tanji novčanik, nešto realno dobro, a ne papirno, što tek treba da se desi i što bi krajem 2017. godine trebalo da rezultira boljim kreditnim rejtingom >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Srbije kod bonitetnih agencija, većim stranim i domaćim investicijama i sigurnijim trendom povećanja zapošljavanja.
Kažu mi – izdvoji nešto što je isključivo naš srpski uspeh 2015. godine, a ne nešto iznuđeno okolnostima. Branim se frazom da je najveći uspeh da smo kako-tako preživeli, uprkos strahu da će nam biti mnogo gore i uprkos nepovoljnim spoljnopolitičkim okolnostima i domaćoj žestokoj propagandi – da nam je bolje nego što mi sami osećamo. Neki takav odgovor odbijaju kao suviše uopšten i podsećaju me da smo preživljavali i u mnogo gorim, ratnim okolnostima, istina, uz visoku cenu, koju i danas otplaćujemo i ne znamo da li će ova generacija uopšte i uspeti da je otplati.
Kad u pokušaju konkretnijeg odgovora na pitanje šta treba kao ekonomski uspeh zapamtiti u Srbiji iz 2015. godine, spomenem veliko smanjivanje državnog budžetskog deficita, veće nego što nam je odobrio MMF, posle šest godina njegovog upornog rasta – oni koji bolje znaju ekonomsku teoriju od mene, muče me pitanjem: da li je to uopšte bilo pametno? Jedan prijatelj me čak podseća da je Kejnz, pišući posle Prvog svetskog rata knjigu “Ekonomske posledice mira”, praktično razvio veoma važnu tezu da je veoma opasno narušavati zatečene ekonomske ravnoteže, ma koliko one izgledale nesigurne, nametnute, pa i nepravedne – sa gledišta ratnih pobednika.
Da, čitao sam tu knjigu, pa podsećam da znam da je Kejnz bio protiv postavljanja teških odštetnih zahteva poraženoj Nemačkoj 1919. godine, ističući da ona ne može isplatiti prevelike reparacije i da će zbog toga u njoj jačati socijalni haos sa nepredvidivim političkim posledicama. Pri tome je naglašavao da ne valja kršiti kontinentalne industrijske balanse, pošto je Nemačka Evropi važna i zbog zemalja centralne i istočne Evrope, a posebno Rusije, koje samo ona može ekonomski unaprediti i tako pacifikovati. Pri tome, Kejnz je bio i protiv ekonomskih sankcija prema Lenjinovoj Rusiji, koja je tadašnjoj Evropi izgledala, kao nama danas Islamska republika.
Glavno je da se Srbija više ni na Zapadu ne tretira kao balkanski siledžija, niti kao poražena zemlja u ratovima za jugoslovensko nasleđe, već kao zemlja koju treba evropski integrisati i ohrabriti na reforme. Istina, taj Zapad nije navalio sa investicijama u Srbiju, ali ne samo zbog njene navodno neizvesne globalne geopolitičke orijentacije, već i zbog arhaičnog privrednog sistema koji je, i takav kakav jeste, pod neprihvatljivim terorom političkih elita.
Oni koji smatraju da Srbija u 2015. godini nije, sopstvenim snagama i sopstvenom imaginacijom, ostvarila nijedan vredan ekonomski uspeh, spominju mi i dalje “rastezanje” gradnje Koridora 10, nastavak poslovnih gubitaka u Železari Smederevo i skriveno subvencionisanje Er Srbije. Da Mercedes autobusi ne izlaze iz Ikarbusa, a da samo vojska Srbije neke kamione sklapa u Priboju, da je poljoprivreda smanjila proizvodnju, da je izvoz automobila iz Kragujevca u stagnaciji (a od leta izvoz je u stagnaciji u celini), da se RTB Bor i njegova nova topionica suočavaju sa katastrofom na svetskom tržištu bakra, itd.
Stešnjen ovim primerima, ipak naglašavam da ne treba potcenjivati to što je Srbija 2015. godine izašla iz recesija i povećala bruto društveni proizvod za 0,8 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kako je procenio Republički zavod za statistiku, BDP Srbije će, po današnjem deviznom kursu, ove godine biti nešto veći od 32 milijarde evra.
Neko će reći da je taj BDP, ostvaren ove godine, još uvek za oko 1,8 odsto realno manji nego 2013. godine. Možda se i zbog toga za iduću godinu planira stopa rasta BDP-a za 1,75 odsto, da bi tek, možda, 2017. godine Srbija zakoračila u razvoj nekim ozbiljnijim korakom. Ne treba, međutim, napustiti opreznost, jer i ovo što se planira za iduću godinu, praktično je “udvostručenje” stope rasta, a u ekonomiji je bilo kakvo “udvostručenje” uvek težak posao.
