Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Maj.2016, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Duga četvrta revizija
Ovoga puta kratka poseta delegacije MMF-a Beogradu (17. maja) nekako je imala mali odjek u našoj javnosti, mada je Džejmsa Rufa i njegove saradnike primio i sam premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić.
Možda je to i zbog toga što je o sadržaju tog kratkog susreta, u kojem se razgovaralo o sprovođenju državnog aranžmana sa MMF-om, novinare izvestio samo premijer Vučić, koji je priznao da Srbija kasni u sprovođenju obaveza u restrukturiranju javnog sektora i reformi javnih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << preduzeća, ali je pri tome samouvereno naglasio da će MMF podići zvaničnu procenu rasta BDP-a Srbije u ovoj godini sa 1,8 na 2,3 odsto (a iduće godine će se, navodno, ta procena povećati na oko 4 odsto, “što će biti najviše u Evropi”).
Kako je premijer Vučić istom prilikom naglasio da će okasneli zadaci iz sporazuma sa MMF-om biti “glavni zadaci nove Vlade”, može se zaključiti da je delegacija MMF-a naprasno posetila Beograd najviše zbog toga da tako nešto čuje od najverovatnije mandatara nove Vlade Srbije, pa i da ga na neki način podseti na ono što piše u prošlogodišnjem sporazumu, a što će se, kako je najavljeno, detaljnije analizirati prilikom zvanične nezavršene četvrte revizije tog dokumenta.
Moguće je da ni u junu ta četvrta revizija sporazuma sa MMF-om službeno ne bude potpuno okončana, jer je teško pretpostaviti da će nova Vlada Srbije, odmah posle konstituisanja početkom tog meseca, stići da sprovede sve ono što nije stigla da uradi u proteklih godinu i nešto dana. Iz onoga što je o razgovoru 17. maja rekao Vučić, mi ne vidimo da li je tom prilikom od Džejmsa Rufa zatraženo izvesno razumevanje za opisana zakašnjenja Vlade Srbije, ali je kod nas, a verovatno i kod samog novog- starog premijera Vučića, rašireno uverenje da će MMF pokazati izvesnu toleranciju prilikom analize onoga što dosad nije urađeno u Srbiji od obećanih reformi – zbog toga što su svi ovde bili zabavljeni proteklim političkim izborima na svim nivoima. No, izjava stalnog predstavnika Fonda u Beogradu Kima Daehanga, da “Misija načelno planira posetu Srbiji sredinom juna”, upućuje na spomenuti zaključak da to neće biti “reviziona poseta” u klasičnom smislu reči.
Prema citiranoj izjavi Vučića RTS o majskom razgovoru sa Misijom MMF-a, vidi se još da je tom prilikom bilo reči i o problemu one famozne gubitaške grupe od 10 “strateških” državnih preduzeća kojima se 31. maja ukida zaštita od poverilaca (Petrohemija, RTB Bor, Resavica, Simpo, Galenika, itd.). Mi ne znamo detalje o tome šta je premijer Vučić rekao Rufu i njegovim saradnicima o tome šta se sada planira sa ovim preduzećima, ali možemo zaključiti da se i dalje raspreda o tri pravca: prodaji tih preduzeća, novom odlaganju rešenja njihovog statusa putem promocije takozvanih UPPR planova (Unapred pripremljenih planova reorganizacije) i otvaranju stečajnog postupka. Dakako, dugovi ovih preduzeća moraće se knjižiti u javni dug. Na drugoj strani, koliko pamćenje služi, u sporazumu sa MMF-om osim stečaja ništa drugo zapravo i nije predviđeno za one koji ne mogu da izvršavaju svoje finansijske obaveze, a strogo ograničenje odobravanja subvencija takvim preduzećima nedvosmisleno je regulisano.
Ukoliko početkom juna poverioci blokiraju račune spomenutim (i ne spomenutim) državnim gubitašima (u kojima je zaposleno oko 20.000 radnika), crna statistika “blokiranih” u Srbiji postaće još dramatičnija. Naime, kako je objavila beogradska Politika (21. maja) od aprila 2013. do aprila 2016. godine broj preduzeća i iznos blokade tih preduzeća više je nego udvostručen. Dok je aprila 2013. u blokadi bilo 17.478 pravnih lica, aprila ove godine taj broj je povećan na 33.292 pravna lica. Potraživanja zbog kojih su ti računi blokirani u istom su razdoblju povećana sa 130,3 na 282 milijarde dinara. Pri svemu tome začuđujuće je mali prateći rast otvorenih stečajeva. Na primer, u Srbiji ima 2.096 otvorenih stečajeva (među kojima ima i onih koji se godinama razvlače), a od nove godine 2016. do početka maja pokrenuto je samo oko 120 novih stečajnih postupaka.
Šta, u najkraćem, pokazuje ova statistika blokada? Pa, da u našoj privredi predugo opstaju i oni koji su nerentabilni. A kada na nekom tržištu mogu da troše i oni koji nemaju novca, stradaju i najzdraviji.
