Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Jul.2016, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Đavo ne spava
Protekle sedmice ekipa ekonomista koja na bazi rada Republičkog zavoda za statistiku analizira tekuće ekonomske procese u Srbiji i objavljuje svoje nalaze u publikaciji MAT, iznela je stav da“posle ostvarenog rasta u prvih pet meseci, procena povećanja bruto domaćeg proizvoda od 2,15 odsto u 2016. godini nije više optimističko već pesimističko očekivanje” (Stojan Stamenković).
Vest je u tome što je ova procena izneta i posle “majskog usporenja” industrijske proizvodnje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u Srbiji, pada prometa u trgovinama na malo i stagnacije plata u istom mesecu, uz relativno nesigurne spoljnotrgovinske podatke koji, kad god dolar ojača prema evru, dobijaju lepšu statističku sliku od realne (i obrnuto). Naime, u aprilu je međugodišnja stopa rasta industrijske proizvodnje bila 8,9 odsto, a u maju samo 0,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je, istina, samo delimično smanjilo visoku međugodišnju stopu industrijskog rasta iz aprila (9,9 odsto, za četiri meseca), na osam odsto za petomesečno razdoblje.
Ipak, bez obzira na to što je srpska ekonomija mala i što samo dan ili dva dužeg praznovanja može znatno da utiče na pokazatelje industrijskog rada, majski zastoj, smatram ja, nije baš toliko bezazlen da se može potpuno ignorisati u kontekstu prilično nejasne kontinentalne situacije i pojačanih neizvesnosti posle Bregzita. Uostalom, đavo nikad ne spava. Trebalo bi prvo sačekati da se vidi hoće li Evropa biti uzdrmana više nego što se to trenutno čini da će se dogoditi.
Ivan Nikolić je u tom smislu, prilikom spomenute prezentacije MAT-a (sa uključenim majskim podacima) oprezno izjavio da Bregzit zasad ne izaziva poremećaje značajne za Srbiju, a da ostaje da se vidi šta će biti sa proizvodnjom u Fiatu i Smederevskoj železari. Tome bi iz MAT-a trebalo dodati izvesnu stagnaciju direktnih ulaganja u Srbiju (neto priliv za 3,4 odsto manji), pa i pad deviznih rezervi NBS, kao posledicu “odbrane” deviznog kursa dinara. Pri svemu tome inflacija je veoma niska (u maju minus 0,7 odsto), a poznato je da je ona uvek u porastu kada se očekuje življa konjunktura na nekom nacionalnom tržištu. Na sve to dolazi mali državni deficit, to jest male državne porudžbine, koje, istina, mogu biti pojačane u drugoj polovini ove godine, kada novi ministri zasednu u svoje fotelje.
Kada se, dakle, “izmaknemo” malo dalje da bismo mogli da pogledamo celu privrednu sliku – vidimo mnogo indikatora povećane makroekonomske stabilnosti, ali ne vidimo dovoljno generatora povećane privredne konjunkture Srbije u narednim vremenima. Naročito ih ne vidimo u evropskom okruženju, pa ni u balkanskom komšiluku (a od oba tržišta sve više zavisimo), te je zbog toga opreznost neophodna, mada smo svi zajedno željni da Srbiji najzad krene – što brže to bolje.
Optimisti bi mogli reći da je Srbija na privrednom planu relativno dobro izdržala izborni i postizborni “ciklus”, kada se navodno malo radi a mnogo politizira, ali bi pesimisti na to mogli replicirati da se na tim izborima nije dogodilo nikakvo neočekivano čudo, niti ćemo posle tih izbora “dobiti” vladu sa nekom novom ekonomskom filozofijom (ma šta to značilo), što obično završava u svojevrsnoj inerciji ne samo pozitivnih nego pre svega negativnih trendova.
Na kraju, valja primetiti da sve upućuje na zaključak da će poljoprivredna proizvodnja ove godine biti sasvim dobra, što ne govori mnogo o njenim ekonomskim efektima (to seljaci dobro znaju). Dakle, Srbija će ove godine sigurno “porasti”, ali nije sigurno da je već sada pronađen poželjan “ritam” zaveslaja koji je može približiti onima koji su dobrano odmakli.
